Više javno tužilaštvo u Čačku je u proteklih osam meseci podiglo tri optužnice protiv tri lica muškog pola zbog izvršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima ženskog pola. Ova krivična dela obuhvataju radnje koje su zakonom kvalifikovane kao „čin izjednačen sa obljubom“. Sva trojica optuženih su osuđeni pred Višim sudom u Čačku na kazne zatvora od pet godina i duže.
Jedan od najistaknutijih slučajeva je presuda S. P. (50) iz Zrenjanina, koji je pravnosnažno osuđen zbog produženog krivičnog dela obljuba sa detetom i zloupotrebe položaja. On je dobio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i dva meseca. Ova dela su izvršena u periodu kada je žrtva imala 13 i 14 godina. Ova presuda je rezultat ozbiljne reakcije tužilaštva na nasilje nad maloletnicima.
Kako su naveli iz Višeg javnog tužilaštva, još jedan slučaj se odnosi na Lj. L. (65) iz Ivanjice, koji je zbog krivičnog dela obljuba sa detetom i produženog dela nedozvoljene polne radnje osuđen na jedinstvenu kaznu od sedam godina zatvora. Žrtva ovog dela je imala između 12 i 15 godina u vreme izvršenja krivičnog dela.
Treći optuženi, S. D. (47) iz Gornjeg Milanovca, takođe je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina zbog produženog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja. Krivična dela koja je počinio vršena su prema njegovoj pastorki, i to tokom perioda kada je ona imala samo pet godina, sve do njenog 13. rođendana.
Osuđeni su takođe dobili i posebne mere za sprečavanje ponovnog izvršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. Ove mere su propisane tzv. Marijinim zakonom, koji uključuje upis u registar izvršilaca ovih krivičnih dela. Pored toga, izrečene su im mere zabrane odlaska na mesta gde se okupljaju maloletna lica, kao što su škole, vrtići, igrališta i dečije manifestacije, nakon što odserviraju svoje kazne.
Više javno tužilaštvo u Čačku dodatno naglašava ozbiljnost ovih krivičnih dela i svoju posvećenost zaštiti maloletnika. S obzirom na to da se ovi slučajevi često dešavaju iza zatvorenih vrata, tužilaštvo apeluje na sve građane da prijave bilo kakvo sumnjivo ponašanje. Takođe se apeluje na institucije da preuzmu aktivnije uloge u obrazovanju i informisanju o ovoj temi, s ciljem da se smanji broj ovakvih stravičnih incidenata.
U poslednjih nekoliko godina, društvo je svesno sve veće opasnosti koje predstavljaju ovakvi zločini, a zakonodavne promene poput Marijinog zakona su pokušaj da se te opasnosti umanje i da se osigura veća zaštita za decu. U ovoj situaciji, sigurnost maloletnih lica mora biti prioritet, a sve odgovorne osobe moraju preuzeti svoje obaveze u sprečavanju i kažnjavanju takvih dela.
Kako bi se postigao konkretan napredak, potrebna je saradnja između različitih sektora društva, uključujući školstvo, pravosudne institucije i nevladine organizacije. Samo zajedničkim akcijama može se stvoriti ozbiljna i trajna promjena u pristupu i rešavanju problema seksualnog nasilja nad maloletnicima.
Zbog svega ovog, čini se da smo na pravom putu ka osvajanju odlučnosti u borbi protiv ovih strašnih postupanju prema deci, ali i dalje imamo dug put pred sobom do postizanja sigurnog okruženja za sve maloletnike. Svaka presuda koja se izriče u ovakvim slučajevima može da bude primer društvene odgovornosti i odlučnosti da se osigura pravda za najmlađe članove našeg društva.
