Rusija i Ukrajina se pripremaju za pregovore u Turskoj, unatoč nejasnoćama. Izgledi za čin direktnog susreta između predsjednika Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog su narušeni, nakon što su zbog saopćenja iz Kremlja izgubljeni poslednji trenuci nade. Takođe, američki predsjednik Donald Trump, koji je ranije planirao da prisustvuje, neće biti prisutan.
Putin je u nedelju istakao potrebu za obnovom direktnih razgovora umesto inderektnih, koji su prethodno uključivali SAD kao posrednika. Tvrdi da Rusija nije prekinula pregovore 2022. i pozvaća Kijev da nastavi razgovore bez preduvjeta. U februaru te godine, nakon pučinog invazijskog delovanja, održani su pregovori u Istanbulu koji su ipak završili bez značajnog napretka. Zelenski je izjavio da je jedan od glavnih razloga za neuspeh bio ruski zahtev za ustupanje teritorija, posebno regije Donbas, kao i traženje ustavnih promena koje bi označile neutralnost Ukrajine.
Zelenski je ranije govorio o potrebi za teritorijalnim povratkom, ali je u decembru 2022. pomenuo mogućnost diplomatskih rešenja u budućnosti. Razgovori su postali aktuelni i zbog pritiska koji su zemlje Evropske unije vršile na Rusiju, nudeći ultimatum apie prekid vatre.
Kao dodatak, Trump je izrazio svoju podršku pregovorima, naglašavajući potrebu da se ukrajinski predstavnici što pre okupe s Rusima kako bi se utvrdilo da li je sporazum moguć. Njegova administracija ranije je pokušala da postigne drugačiji ishod, ali je nedavno izražena frustracija nedostatkom napretka.
Što se tiče prisutnosti, Zelenski je potvrdio svoje prisustvo, uz uslov da Putin takođe bude prisutan. Međutim, putinovo odsustvo može odložiti postupak. Zelenski je izazvao Putina da dokaže svoju posvećenost miru, što ukazuje na složene odnose između dve strane koje će verovatno zemlji postaviti izazove tokom razgovora.
Trenutno je teško prognozirati o čemu bi se konkretno moglo razgovarati, jer su zahtevi obe strane različiti. Moguće je da će Ukrajina ponovo lobirati za prekid vatre, ali je Rusija tražila garancije da ne dođe do ponovnog naoružavanja tokom primirja.
Strategijski gledano, ovi pregovori bi mogli predstavljati značajan korak napred, ukoliko do njih dođe, a mnogi analitičari sugerišu da bi to moglo biti kretanje ka mogućem rešenju postkonfliktne situacije. Potrebno je mnogo više dijaloga kako bi se dospjelo do održivog mira, ali je očekivanje od ovih prvih koraka još uvek opterećeno velikim skepticizmom.
Kako vreme prolazi i sa sukobima koji se i dalje odvijaju, region je pod konstantnim pritiskom zbog kompleksnosti trenutnih geopolitičkih odnosa. Samo konkretni koraci prema dijalogu i diplomatskom rešenju mogu doneti tračak nade kako za Ukrajinu, tako i za Rusiju, budući da je stanje za obe strane u ovom trenutku kritično.
