Početkom godine, Srbi su bili šokirani kada je direktor Osnovne škole „Ivo Andrić“ u Pranjanima, Zoran Pantović, podnio ostavku. Ova odluka došla je usled nezakonitog štrajka i blokade koju su organizovale njegove kolege. Pantović je tada izrazio želju da se distancira od situacije i najavio povratak u svoje rodno selo Bogdanicu, što je i učinio.
Tokom svojeg mandata, Pantović je bio prepoznat kao izuzetno posvećen direktor, koji se nikada nije plašio da se suoči s izazovima. Nakon što je dao ostavku, otišao je u planinsku školu u maloj zajednici sa devet učenika, gde se ponovo posvetio obrazovanju. U izjavama za medije, Pantović nije krio razočaranje zbog nezadovoljstva među kolegama, smatrajući da su podlegli pritiscima i nagovorima pojedinaca iz lokalne samouprave.
„Mnogi učitelji su verovali onima koji im nisu bili bliski, a ja sam se uvek trudio da ih razumem i podržim“, rekao je Pantović. On je bio poznat po tome što je često lično prevozio učenike iz udaljenih sela, čime je stvorio jedinstveni odnos s njima i njihovim roditeljima. Njegovi bivši učenici ga pamte kao čoveka sa velikim srcem, koji je bio uvek dostupan u svakom trenutku.
Pantović se osvrnuo na kolege koje su se odlučile za štrajk, rekavši da jednostavno ne može razumeti način na koji su se ponašali. „Kako je moguće da u jednom danu objave da škola radi, a već sledeće veče izglasaju nerad?“, upitao je. Njegova kritika je usmerena i prema nezadovoljstvu među nastavnicima, koji su, prema njegovim rečima, uživali u boljim uslovima rada nego ikada pre.
Incident je otkrio nesuglasice unutar prosvetnog sistema, ali Pantović smatra da bi trebali biti zahvalni za plate koje primaju. „Razumem da se neki žale, ali je činjenica da su plate nastavnika veoma izdašne. Kada neki učitelj zaradi 108.000 dinara, to govori dovoljno samo za sebe“, naglasio je on, dodajući kako se neki od nastavnika ne shvataju dovoljno ozbiljno.
Iako se suočio s teškoćama, Pantović je odlučio da se vrati u skromnije okruženje, gde će ponovo učiti decu i prisustvovati njihovom napretku. On veruje da će se u seoskoj školi osećati ispunjenije i povezane s učenicima koji ga poštuju. Njegovo iskustvo i posvećenost svakako ostavljaju dugotrajan utisak na zajednicu iz koje dolazi.
Tokom godina svog vođenja škole, Pantović je bio pravi uzor i inspiracija mnogima, a njegova odluka da se povuče iz kompleksne situacije u kojoj su se našle njegove kolege smatra se hrabrom i mudrom. S obzirom na njegovu predanost obrazovanju, sigurno će i dalje ostati važan oslonac za decu u Bogdanici i okolnim selima.
