U nedavno objavljenoj knjizi „Ajnštajnovi protokoli“, nemački pisac i novinar Peter fon Beker otkrio je transkripte privatnih razgovora Alberta Ajnštajna iz poslednjih godina njegovog života. Ovi razgovori, vođeni sa njegovom partnerkom Johanom Fantovom, pomažu da se osvetle politički stavovi, umetnički interesi i lični stavovi jednog od najpoznatijih fizičara u istoriji.
Fantova je tokom njihove veze vodila dnevnik, beležeći Ajnštajnove misli i osećanja, dok je Beker analizirao te zapise za svoju knjigu. Ajnštajn se u razgovorima opisuje kao „magnet za lude ljude“, ističući svoje interesovanje za razumevanje i pomoć onima koji su mu delovali zanimljivo, ali i nekonvencionalno.
Prema rečima Bekera, Ajnštajn je svakodnevno izveštavao Fantovu o svojim razmišljanjima, čitanjima i muzičkim sklonostima. Transkripti, koji su otkriveni u Prinstonu, u Nju Džerziju, gde je Ajnštajn radio, pružaju uvid u njegov unutrašnji svet i svakodnevna osećanja, iako je bio svestan svog statusa kao naučnika.
Ajnštajn je, i u poznim godinama, bio otvoren za nove ideje i tolerantan prema raznim stavovima, a politički je bio aktivan kritičar kapitalizma i naoružanja tokom Hladnog rata. „Da, ja sam stari revolucionar“, govorio je, izražavajući zabrinutost zbog oružanih sukoba i nejednakosti u društvu.
Tokom razgovora, on je kritikovao kapitalizam i gomilanje naoružanja, posebno usred hladnoratovskih tenzija. Beker podseća da je Ajnštajn zastupao i zaštitio Roberta Openhajmera, koji je u to vreme bio optužen za komunističke simpatije.
Zbog svog jevrejskog porekla, Ajnštajn je postao meta nacističkog režima, ali je emigrirao u SAD tokom Hitlerovog uspona na vlast. Iako je kasnije podržavao Izrael kao utočište za Jevreje nakon Holokausta, Ajnštajn je bio kritičan prema pojedinim aspektima politike nove države. Njegov stav prema pravima Arapa i Jevreja u Palestini odražava njegovu težnju ka pravdi i ravnopravnosti.
„Dirljivo je videti da je Ajnštajn, čak i u starijim godinama, strastveno zagovarao jednake prava za oba naroda“, primećuje Beker, naglašavajući koliko su njegovi stavovi savremeni i relevantni i danas.
Kroz analizu Ajnštajnovih reči, Beker nudi čitateljima priliku da zavire u um i srce jedne od najznačajnijih figura 20. veka. Ovaj uvid u njegov život i misli dolazi u trenutku kada su pitanja o pravima, ratu i miru i dalje aktuelna. Autor izražava želju da netko poput Ajnštajna danas može imati moćan glas u društvenim i političkim diskusijama.
Ajnštajnova sposobnost da analizira i razume složenost političkih i društvenih problema čini ga i dalje relevantnim, a njegovi razgovori sa Johanom Fantovom nude novu dimenziju njegovog ličnog i profesionalnog života. Delo „Ajnštajnovi protokoli“ ne samo da osvetljava njegovu ličnost, već i njegovu principijelnost u borbi za pravdu u svetu koji često uviđa podelu i nepravdu. Svojim stavovima Ajnštajn nas poziva da se borimo za bolji svet, bez obzira na okolnosti.
