NJUJORK – Sposobnost da se neko savršeno seti nečega ili da potpuno zaboravi određeno iskustvo ostaje još uvek daleki san. Istraživački timovi sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku započeli su niz eksperimenata sa idejom da ojačaju ili oslabe ljudsko pamćenje.
Pamćenje se formira kada osoba doživi iskustvo koje aktivira neurone u mozgu. Kako je neko više izložen određenom iskustvu, veze između neurona postaju jače, ali se te veze mogu i oslabiti tokom vremena, što dovodi do gubitka sećanja, kako navodi „Science news“.
Neuronaučnik Robert Hampson sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest otkrio je da bi primena električnih impulsa na mozak mogla poslužiti za jačanje memorije. On je istakao svoju fascinaciju idejom da može „izvući sećanje, pohraniti ga, pogledati i ispitati“. Ova istraživanja su se fokusirala na hipokampus, strukturu mozga koja je ključna za formiranje pamćenja, a istraživači su snimili električnu aktivnost kod devet osoba obolelih od epilepsije koje su imale implantate u mozgu.
Tokom testova memorije baziranih na slikama, tim je analizirao obrasce aktivacije neurona povezane sa prepoznavanjem određenih slika. Kada su primenili male električne udare koji su oponašali te obrasce na osam drugih dobrovoljaca, sećanja na slike su se poboljšala za 35 do 40 procenata. Hampson je postavio hipotezu da bi u budućnosti moždani implanti mogli isporučivati male impulse kako bi pomogli osobama sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga da razviju bolja sećanja.
Sa druge strane, drugi naučnici istražuju mogućnosti da se ljudima pomogne da zaborave određena sećanja. Ono što se pokazuje je da iskustva mogu izmeniti način na koji se neuroni povezuju jedni sa drugima, a mnogi istraživači veruju da promene u ovim vezama čuvaju sećanje na iskustvo. Semjuel Šaher, neuronaučnik sa Univerziteta Kolumbija, analizirao je rad neurona mekušaca poznatih kao morski zečevi. U njegovim istraživanjima, svaki od dva senzorna neurona bio je povezan sa istim motornim neuronom odgovornim za mehaničko kretanje.
Veze između neurona su bile regulisane različitim oblicima molekula koji se nazivaju PKM. Eksperimentalnim stimulisanjem ovih ćelija, tim je mogao da blokira određene veze bez uticaja na druge. Ovi nalazi ukazuju na mogućnost selektivnog brisanja sećanja dok ostali ostaju netaknuti.
Šaher je naglasio da bi u budućnosti nove terapije mogle dovesti do toga da ljudski neuroni zaborave nepoželjna sećanja. Ova tehnologija mogla bi biti korisna u lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja, pri čemu traumatska sećanja mogu izazvati da um poveže neutralna iskustva sa opasnim situacijama, bez nužnosti brisanja svih povezanih informacija.
Ipak, neuronaučnik Andre Fenton sa Univerziteta u Njujorku upozorava da je etika vezana za manipulaciju sećanjima „veoma delikatna“. On tvrdi da naša iskustva i sećanja na njih čine naš identitet, i da bi promena u sećanjima mogla uticati na to ko smo zapravo. Fenton naglašava potrebu za oprezom kada je reč o naporima da se manipuliše ljudskim sećanjima, ukazujući na kompleksnost ljudske psihologije i važnost sećanja u oblikovanju ljudskog identiteta.
Ova istraživanja otvaraju nove horizonte u razumevanju ljudskog pamćenja, nudeći potencijalne terapijske mogućnosti za poboljšanje kvaliteta života osoba koje se suočavaju sa gubicima pamćenja ili traumatskim sećanjima. Ipak, nalaženje prave ravnoteže između nauke i etike ostaje izazov koji naučnici moraju pažljivo razmotriti.
