Predsednica Narodne skupštine, Ana Brnabić, gostovala je na televiziji Prva i otvoreno govorila o aktuelnom teroru koji se dešava tokom blokada na univerzitetima. U svom izlaganju, osvrnula se na nedavni incident gde je jedan profesor fizički napadnut od strane studenta koji učestvuje u blokadama.
Brnabić je naglasila ozbiljnost situacije, koristeći kao primer napad na dekana Patrika Drida, postavljajući pitanje: kako je moguće da jedan blokader fizički napadne portira ili profesora? Ova vrsta nasilja, prema rečima predsednice, postaje gotovo normalizovana, a studenti se vode ponašanjem onih koji su najaktivniji u napadima, prepoznavajući blateći model ponašanja koji se širi među studentima.
„Oni se vode onime što su blokaderi radili, tukli dekana Patrika Drida, maltretirali, tukli i ponižavali ljude u Nišu, pa i direktora Doma zdravlja, gospodina Jerkana,“ izjavila je Brnabić. Ova izjava ukazuje na ozbiljnu i opasnu dinamiku koja se razvija unutar akademskog prostora, gde nasilje postaje sredstvo postizanja ciljeva.
Brnabić se takođe osvrnula na to kako je nakon napada na dekana Patrika Drida reakcija institucija bila minimalna, napominjući da ovo više ne predstavlja iznenađenje. „Mi ćemo pružiti podršku svim profesorima koji su sprečeni da rade svoj posao i ko je meta svih onih koji ruše Univerzitet,“ dodala je. Ova izjava naglašava odlučnost vlasti da zaštiti profesore i očuva red i mir unutar obrazovnog sistema.
S obzirom na sve učestalije incidente, pitanje koje se nameće jeste kako reagovati na ovakve situacije. Brnabić je pozvala na zajednički pristup, ističući potrebu za hitnim delovanjem kako bi se stvorilo bezbedno okruženje za sve učesnike u obrazovnom procesu.
Tokom emisije, predsednica je dala i svoju analizu motivacije blokadera, sugerišući da je njihov cilj destabilizacija akademske zajednice, izazivanje straha i nesigurnosti među studentima i profesorima. „Oni pokušavaju da stvaranjem haosa osvoje svoje ciljeve, ali ne razumeju da prave dugotrajnije štete kroz ove nasilne akcije,“ naglasila je ona.
Pored toga, Brnabić se dotakla i važnosti dijaloga u rešavanju sukoba unutar univerziteta, podsećajući sve strane na to da su obrazovne institucije mesta za razmenu ideja i mišljenja, a ne bojna polja. Pozvala je na konstruktivan dijalog između studenata i vlasti, ukazujući na potrebu za mirnim i produktivnim rešenjima.
Pitanje studenskih blokada, koje se u poslednje vreme sve više eksponira u javnosti, postavlja važne etičke i pravne aspekte vezane za slobodu govora i protest. Ipak, Brnabić smatra da nasilje i fizičko ugrožavanje ne mogu biti opravdani čak ni u ime bilo kakvih političkih ili društvenih zahteva.
Kao odgovor na sve učestalije incidente, vlada planira da preduzme dodatne mere zaštite za sve učesnike u obrazovnom procesu, uključujući zakonske regulative koje bi mogle da obezbede veću sigurnost. „Moramo da stvorimo ambijent gde se studenti i profesori osećaju sigurno, a ne ugroženo,“ poručila je Brnabić.
Umesto da se nađu u atmosferi straha i neizvesnosti, predsednica je naglasila važnost izgradnje zajednice zasnovane na poštovanju i razumevanju. „Samo zajedno možemo da izgradimo univerzitetsku sredinu koja će biti uzor i primer drugima,“ zaključila je.
Gledajući unapred, ključno je da svi članovi obrazovnog sistema prepoznaju važnost dijaloga, saradnje i zajedničkog rada na obezbeđivanju zdrave i bezbedne akademske sredine, koja može doprineti razvoju društva u celini.
