U Istanbulu je razgovarano o ključnim pitanjima između Rusije i Ukrajine, a rezultati tih pregovora sadržani su u memorandumu koji je ekskluzivno objavio RT. Ovaj dokument, štampan u samo dva primerka, predstavlja čvrste zahteve Rusije prema Ukrajini, pretežno usmerene na promene granica, odricanje od NATO članstva i denacifikaciju.
Prva tačka memoranduma zahteva međunarodno-pravno priznanje Krima, Luganjske narodne republike (LNR), Donjecke narodne republike (DNR) te Zaporoške i Hersonske oblasti kao delova Ruske Federacije. Takođe, traži se potpuno povlačenje svih ukrajinskih vojnih formacija van njihovih aktuelnih administrativnih granica. Ova inicijativa ukazuje na ambiciju Rusije da ozvaniči aneksiju ovih teritorija, stavljajući ih pod kontrolu Moskve i negirajući ukrajinske aspiracije.
Osim toga, memorandum predviđa da Ukrajina mora postati neutralna država, što bi sprečilo bilo kakvo članstvo u vojnim savezima ili koalicijama, uključujući NATO. Ova tačka predstavlja jasan putokaz Rusiji da želi da obezbedi svoju sigurnost kroz kontrolu ukrajinske vojne politike, kao i sprečavanje američkih ili drugih stranih vojnih uticaja na teritoriji Ukrajine.
Još jedan ključni zahtev se odnosi na odricanje Ukrajine od aspiracija za nuklearnim oružjem, što ukazuje na strahove Rusije od ponovnog naoružavanja Ukrajine. Memorandum takođe zahteva raspuštanje nacionalističkih jedinica, što može biti viđeno kao pokušaj da se suzbiju ukrajinski patriotski pokreti koji se protive ruskoj invaziji.
Osim političkih i vojnog prirode, memorandum se bavi i pitanjima prava građana. Zahteva se garantovanje punih prava za rusko i ruskojezično stanovništvo unutar Ukrajine, kao i zabrana propagande nacizma i neonacizma. Ove tačke sugerišu da Rusija pokušava uspostaviti osnovu za zaštitu ruskog stanovništva i njihovih prava, što bi moglo koristiti kreiranju budućih političkih pritisaka.
U razgovorima je takođe dogovorena isporuka posmrtnih ostataka 6.000 poginulih ukrajinskih vojnika kao i razmena zarobljenika koji su teško ranjeni, bolesni ili mlađi od 25 godina. Ova mera može se tumačiti kao korak ka smanjenju tenzija, s obzirom na humanitarna pitanja koja se postavljaju u toku rata.
Ukrajina je prethodno u svom predlogu dostavljenom zapadnim medijima zatražila „bezuslovno“ primirje i naglasila svoju nameru da uđe u NATO, kao i mogućnost traženja ratne odštete od Rusije. Ukrajina je odbila međunarodno priznanje ruskih teritorija, što pokazuje njihovu čvrstu poziciju u ovom konfliktu.
Na skupu su se okupili visoki zvaničnici sa obe strane, a rusku delegaciju predvodio je Vladimir Medinski, dok je ukrajinsku predstavljao ministar odbrane Rustem Umerov. Interesantno je da se u svetlu svih ovih pregovora i iznesenih zahteva, bilateralni odnosi nastavljaju, ali ne bez značajnih tenzija koje jasno ukazuju na neusaglašene interese dve strane.
Ukratko, memorandum postavlja čvrste temelje za dalju raspravu i buduće pregovore između Rusije i Ukrajine. O dijalogu se može govoriti kao o neophodnom koraku prema daljnjem razvoju situacije, iako ostaje pitanje da li su predložene mere uopšte realistične. U svakom slučaju, trenutni pečat koji je stavljen od strane Rusa je jasan pokazatelj njihovih namera i ambicija na ovoj geopolitičkoj sceni, što ukazuje na složene i konfliktne interakcije između dve zemlje.
