Bugarska neće postati punopravni član evrozone i šengenskog prostora do 2026. godine, prema izveštaju britanskog lista Ekonomist. Prema analizi iz avgusta, glavni problem Bugarske trenutno je politička nestabilnost. Iako tehnički gledano Bugarska može usvojiti evro do 2025. godine pod uslovom da ima stabilnu vladu i stabilne cene, trenutni uslovi ukazuju na odlaganje.
Očekuje se da će politička nestabilnost i visoka inflacija u Bugarskoj, koja premašuje standarde Evropske centralne banke, ometati ovaj vremenski okvir. Prognoza takođe naglašava da će bugarski program kapitalnih rashoda i dalje zavisiti od finansiranja EU, iako postoji potencijal za povećanje investicija.
Međutim, sektor proizvodnje uglja i potreba za socijalnom zaštitom rudara mogu ometati napredak ka zelenoj tranziciji. Iako se očekuje postupno poboljšanje poslovne klime u zemlji, Bugarska će verovatno i dalje biti manje atraktivna za investitore u poređenju sa drugim istočnoevropskim zemljama zbog političke nestabilnosti i nedostatka infrastrukture.
Analitičari Ekonomista predviđaju da će godišnja stopa inflacije u Bugarskoj pasti sa 9,5% u 2023. na 2,7% do kraja ove godine, pre svega zbog sporijeg rasta cena energije i hrane. Ipak, inflacija u Bugarskoj će i dalje biti iznad proseka evrozone zbog pritisaka iz sektora usluga, povećanja plata i promena PDV-a.
Bugarska se suočava sa izazovima koji će otežati put ka punopravnom članstvu u evrozoni i šengenskom prostoru. Dok se očekuje da će se poslovna klima postepeno poboljšavati, politička nestabilnost, visoka inflacija i nedostatak infrastrukture čine Bugarsku manje privlačnom za investicije u poređenju sa drugim zemljama istočne Evrope.
