Gotovo četrdeset procenata federalnih ugovora, koje administracija predsednika Donalda Trampa tvrdi da je raskinula u okviru kampanje smanjenja državne birokratije, čini se da neće doprineti uštedama, pokazali su nedavni podaci. Prema informacijama koje je objavila agencija Asošijeted pres, Agencija za vladinu efikasnost, vođena bliskim Trampovim saradnikom Ilonom Maskom, izbacila je ažuriranu listu od skoro 2.300 raskinutih ugovora u poslednjim nedeljama.
Izvesti su pokazali da više od jedne trećine ovih raskinutih ugovora, tačnije njih 794, neće doneti nikakve uštede. Ekspert za ugovorno pravo i bivši profesor na Univerzitetu u Baltimoru, Čarls Tifer, uporedio je ovu situaciju sa korišćenjem već iskorišćene municije koja više nema punjenje. On je naglasio da se tim potezom ne postiže nijedan politički cilj.
Neki od raskinutih ugovora su već bili u velikoj meri ili potpuno isplaćeni izvođačima. Na primer, Agencija za stanovanje i urbani razvoj obavezala se da će potrošiti 567.809 dolara na kupovinu nameštaja, dok je USAID, Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj, suspendovala svoj rad na 90 dana, usled otpuštanja velikog broja zaposlenih i provere poslovanja. Ova agencija je izvođaču iz Mičigena isplatila 145.549 dolara za čišćenje tepiha.
Jedan anonimni zvaničnik administracije izneo je mišljenje da raskidanje ugovora može imati smisla čak i kada ne donosi uštede. U tom kontekstu, Trampova administracija tvrdi da se bori protiv prevara, rasipništva i zloupotreba unutar vlade.
Prema rečima Douža, administracija teži da postigne uštede vredne 65 milijardi dolara, uključujući raskid zakupa, otpuštanje, kao i prodaju imovine. Tifer upozorava da je sada prekasno da vlada menja mišljenje o mnogim od ovih ugovora i da se povuče od obaveza plaćanja. Tokom svoje karijere, Tifer je bio član Komisije koja je nadgledala ugovore u Iraku i Avganistanu, a sada ukazuje da takvi oštri raskidi ugovora mogu negativno uticati na efikasnost američkih vladinih agencija.
Umesto drastičnih raskida, Tifer sugeriše da bi vladine agencije mogle ostvariti uštede kroz saradnju sa odgovornim licima za sklapanje ugovora i generalnim inspektoratima, kako bi se postigla efikasnija poslovna praksa.
Ipak, Douž ističe da će, prema planovima, raskidi ugovora rezultirati uštedama od 9,6 milijardi dolara. Ova cifra je ambicija koja je u kontrastu sa ciljevima modernizacije i unapređenja rada vlade, što sugeriše da postoje nesuglasice unutar same administracije o pravom smereu i suštinskim ciljevima tih reformi.
Kritika se i dalje širi unutar analitičkih krugova, gde mnogi postavljaju pitanje koliko su ovakvi potezi zaista efikasni i da li je fokus na buđetnim uštedama na pravom putu ili je reč o političkom pozivu na akciju koji ne rešava temeljnije probleme unutar vladinog sistema. U svakom slučaju, ovi podaci predstavljaju značajan pokazatelj trenutnog stanja javnog sektora i izazova sa kojima se suočavaju vladine agencije u vreme kada se očekuje veću efikasnost i odgovornost.
Trampova administracija i dalje naglašava potrebu za smanjenjem birokratije, ali se postavlja pitanje do koje mere će to uticati na svakodnevno funkcionisanje vlade i njene sposobnosti da efikasno obavlja svoje zadatke u budućnosti.
