Naučnici su otkrili najstariji poznati znak prisustva vode u univerzumu, koji potiče iz vremena između 100 i 200 miliona godina nakon Velikog praska. Ove informacije su proizašle iz novih kompjuterskih simulacija koje sugerišu da je voda mogla postojati mnogo ranije nego što se ranije verovalo, a ne oko 780 miliona godina kasnije, kako se smatralo do sada.
Astrofizičar Danijel Vejlen sa Univerziteta u Portsmutu, koji je učestvovao u istraživanju, ističe da su sastojci potrebni za život, uključujući vodu, već postojali u gustim jezgrima oblaka nastalih nakon smrti zvezda. Ove nove informacije menjaju dosadašnje razumevanje pojave vodenih molekula u univerzumu.
Na početku univerzuma, pre oko 13,8 milijardi godina, većina materije se sastojala od vodonika, helijuma i minimalnih količina litijuma, a za stvaranje složenijih elemenata bilo je potrebno stvaranje zvezda. Za proces formiranja vode potrebni su bili relativno hladni i gusti uslovi. Astronom Volker Brom sa Univerziteta u Teksasu ukazuje na to da je ključna pitanja bila postojanje ovih uslova u ranim fazama svemira.
Vejlen i njegov tim su sproveli simulacije koje su modelovale život i smrt prve generacije zvezda. Smatra se da su te rane zvezde bile znatno veće i da su brže umirale nego zvezde danas. Tim je simulirao zvezde različitih masa, uključujući onu koja je bila 13 puta veća od Sunca i drugu 200 puta masivniju. Nakon eksplozije supernova, ove zvezde su ispuštale elemente poput kiseonika i vodonika.
Tokom tih simulacija otkriveno je da, nakon što se materija iz supernova širila i hladila, kiseonik mogao da reaguje s vodonikom i dihidrogenom, stvarajući vodenu paru u oblacima gasa i prašine. Iako je ovaj hemijski proces bio spor zbog niske gustine atoma u spoljnim delovima supernove, nakon nekoliko miliona godina, centralni delovi ostataka supernove su se dovoljno ohladili da bi se formirala voda. Tada je nastajalo mnogo više vode, jer je gustina čestica bila visoka, što je omogućilo susrete i reakcije između atoma.
U konačnim rezultatima simulacije, manja supernova je proizvela vodu u količini koja je odgovarala trećini mase Zemlje, dok je veća stvorila količinu vodene pare ekvivalentnu 330 Zemljama. Prema Vejlenu, ako bi se planeta formirala u jezgru ostataka veće supernove, mogla bi postati vodeni svet sličan Zemlji.
Brom naglašava da ukazuje na to da bi univerzum mogao biti naseljiv već prilično rano, iako sam postojanje vode nije dovoljno za razvoj života. Pitanje koje se postavlja jeste koliko su rano ugljenik i vodonik mogli reagovati i formirati molekule potrebne za život.
Istraživanje daje novo svetlo na mogućnosti postojanja života u ranijim fazama svemira i može imati dalekosežne posledice za naše razumevanje astrobiologije i mogućnosti za pronalazak života izvan Zemlje. Ova saznanja ukazuju na to da su elementi potrebni za život mogli postojati u precocnim fazama kosmosa, što otvara nova pitanja o načinu na koji su se formirali životni oblici u ovom univerzumu.
Naučni rad koji je objavljen daje novu perspektivu na sastav univerzuma i putsanja njegovog razvoja, pružajući dublje razumevanje kako su se formirale vodeće karakteristike života kakvog poznajemo danas. U budućnosti, naučnici planiraju dodatna istraživanja kako bi razjasnili koliko su slični molekuli mogli postojati u tim prvim danima svemira i kakvu su ulogu odigrali u razvoju života kao što ga poznajemo.
