Svi smo već čuli o potencijalno negativnim efektima prekomernog korišćenja tehnologije na naše mentalne sposobnosti. Međutim, važno je sagledati širu sliku. U današnjem svetu, tehnologija je sastavni deo našeg svakodnevnog života, a teško je zamisliti kako bismo se snašli bez nje. Pojam „digitalna demencija“ postao je popularan, a odnosi se na ideju da prekomerna zavisnost od digitalnih uređaja smanjuje naše kognitivne sposobnosti. Dr. Marvin Kopka, istraživač oblasti interakcije čoveka i tehnologije, objašnjava da su ranije zadatke rešavali bez pomoći tehnologije, pamteći informacije. Danas, međutim, te informacije lako možemo pronaći na internetu ili ih sačuvati na uređajima. Ovo pitanje izaziva rasprave među naučnicima, a pitanje je i koliko je ova ideja osnovana.
Jedno nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Nature Human Behavior pokazuje da upotreba tehnologije može smanjiti rizik od poremećaja pamćenja, pod uslovom da je koristimo na pravi način. Dr. Kopka dodaje da se tehnologija stalno razvija, što nas stavlja u poziciju da stalno učimo. Ovo učenje može biti korisno za naš mozak i pomoć u očuvanju kognitivnih funkcija.
Kako starimo, dolazi do suptilnih promena u razmišljanju, objašnjava dr. Lakelin Ajhenberger, gerontolog. Ove promene mogu uključivati zaboravljanje reči, gubitak nekih informacija ili sporije usvajanje novih podataka. Povremeno zaboravljanje je deo normalnog procesa starenja, ali ukoliko se učestalost zaboravljanja poveća i otežava svakodnevne aktivnosti, savetuje se konsultacija sa lekarom.
Stručnjaci ukazuju na pet načina na koje tehnologija može poboljšati naše mentalne sposobnosti. Prvi način je održavanje društvenih veza. Digitalno doba omogućava lako povezivanje sa prijateljima i porodicom, što je važno za mentalno zdravlje. Korišćenjem aplikacija za poruke, video pozive ili deljenje fotografija, možemo zadržati kontakte sa voljenima, što pozitivno utiče na naš um.
Drugi način je stalno učenje. Korišćenje telefona za rešavanje ukrštenih reči, igranje igara ili slušanje knjiga može biti korisno za mentalnu funkciju. Tehnologija nam pomaže da učimo nove jezike ili istražujemo kulturu kroz dokumentarce.
Muzička kreativnost je treći način na koji tehnologija može koristiti našem mozgu. Postoje aplikacije koje omogućavaju pravljenje muzike, što može pozitivno uticati na mentalno zdravlje. Kreiranje muzike, čak i amaterski, aktivira mozak i doprinosi njegovom zdravlju.
Četvrti način je organizacija. Digitalni uređaji mogu pomoći u organizaciji svakodnevnog života, koristeći aplikacije za podsetnike ili planere. Oslanjajući se na tehnologiju, možemo osloboditi kapacitete svog uma za kreativnije ili kompleksnije zadatke.
Peti način se odnosi na to kako razdvojiti želje od potreba. Razumevanje razlike između onoga što je potrebno i onoga što je suvišno može poboljšati naše kognitivne sposobnosti. Ponekad, umesto da odmah potražimo informacije na internetu, trebalo bi prvo da pokušamo sami da se setimo rešenja. Ovaj mentalni izazov može stimulisati kapacitet pamćenja i aktivirati mozak.
Svako ko se suočava s promptnim rešavanjem problema pomoću tehnologije, treba razmisliti kako koristi digitalne alate. Korišćenje tehnologije na pametan način može pozitivno uticati na mentalne funkcije i doprineti očuvanju naše mentalne bistrine. U zaključku, umesto da se fokusiramo na negativne aspekte, mogli bismo da istražimo kako da teknologiiju iskoristimo na načine koji su korisni za naš um, čime ćemo i sebi olakšati svakodnevni život i doprineti zdravlju mozga.
