Ispitivanje ostataka fosilizovane lobanje drevnog čoveka iz centralne Kine dovelo je naučnike do nove teorije o starosti ljudske vrste. Nova analiza, objavljena u renomiranom časopisu Science, sugeriše da su se moderni ljudi odvojili od neandertalaca i drugih arhaičnih ljudskih vrsta pre više od milion godina. Ovo otkriće preispituje dosadašnje datiranje koje je smatralo da je poslednji zajednički predak živio pre 500.000 do 700.000 godina.
„Kao paleoantropolog, smatram ovo velikom promenom. Ako se ispostavi da je tačno, to bi značilo da su razlike između modernih ljudi i drugih hominida starije nego što se prethodno verovalo,“ izjavio je Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, koji je koautor studije.
Lobanja, poznata kao „Junsijan 2“, pronađena je tokom arheoloških iskopavanja 1990. godine duž reke Han, pritoke Jangcekjanga. Paleontolozi su ranije smatrali da lobanje pripadaju Homo erektusu, no paleoantropolog Siđun Ni je primetio da je lobanja prevelika za ovaj period.
„Kad sam prvi put video ovaj uzorak, bio sam iznenađen njegovom veličinom,“ rekao je Ni, ističući kako je ovakva dimenzija lobanje sugerisala drugačiji evolucijski put. Tim istraživača upotrebio je CT skeniranje kako bi digitalno rekonstruisali lobanju, sastavljajući razbijene delove poput slagalice.
Da bi popunili nedostajuće delove, istraživači su koristili anatomske elemente iz druge lobanje koja se zove „Junsijan 1“. Erik Delson, paleoantropolog iz Američkog muzeja prirodne istorije, pohvalio je ovu rekonstrukciju kao „fantastičnu“, naglasivši razliku između pre i posle digitalne restauracije.
Novo rekonstrukcija lobanje ukazuje na kombinaciju primitivnih i modernih osobina. Dok je lobanja niska i dugačka, što je karakteristična osobina ranih Homo vrsta, imala je veći kapacitet mozga kao što to imaju moderni ljudi.
Istraživači su utvrdili da je arheološko nalazište staro oko milion godina, koristeći ovaj datum kao referentnu tačku za preoblikovanje stabla ljudske evolucije. Zaključili su da se drevna grupa ljudi, poznata kao Denisovci, odvojila pre 1,32 miliona godina, dok su se neandertalci odvojili pre 1,38 miliona godina.
Svante Pabo, genetičar i dobitnik Nobelove nagrade, rekao je da bi pronalaženje DNK ili proteina moglo razjasniti blisku vezu lobanje sa drugim ljudskim vrstama. Međutim, Pabo je istakao da je teško doneti zaključke samo na osnovu morfoloških podataka te da dalje istraživanje ostaje ključno za razumevanje ove fascinantne teme.
Kris Stringer i Ni napominju da je lobanja prestar uzorak za testiranje DNK, a bez dodatnih fosila teško je reći koliko je njihova rekonstrukcija tačna. Oni se nadaju da će treća lobanja pronađena 2022. godine na istom lokalitetu doprineti daljem razumevanju ovog pitanja.
„Evidentno je da neki istraživači mogu biti skeptični prema ovim dubokim datumima, ali ako je Junsijan zaista rani član te grupe, to bi moglo drastično promeniti naše razumevanje ljudske evolucije,“ zaključio je Stringer.
Ova otkrića predstavljaju ključni korak napred u razumevanju složene istorije ljudske vrste. Dok nauka i dalje istražuje evolucijske puteve, svaka nova informacija može doprineti detaljnijem i tačnijem prikazu kako su se naši drevni preci razvijali kroz milenijume.
