Roman „Dečak iz poslednje klupe“, autorke Sanele Blagojević, nedavno je osvojio nagradu koju su dodelili učenici beogradskih osnovnih škola u ulozi žirija na konkursu „Dositejevo pero“. Ova nagrada je rezultat pažljivog čitanja 59 pristiglih naslova, a njeno dodeljivanje osvetljava važnost uloge mladih čitatelja u promociji književnosti.
Roman je objavljen u okviru sedme edicije Čitalačkog maratona, društveno-odgovorne akcije koju organizuje Izdavačka kuća Klet. Ova akcija ima za cilj negovanje srpske književnosti za decu i mlade, kao i motivaciju učenika na čitanje. Ujedno, ona služi i kao sredstvo afirmacije domaćih autora, podstičući ih da ponude kvalitetnu pisanu reč tinejdžerima.
U priči „Dečak iz poslednje klupe“, protagonist prolazi kroz brojne izazove i pitanja koja se često postavljaju u životu, kao što su: zašto ljudi lako osuđuju jedni druge i kako bi se to moglo izbeći. Tema hrabrosti, snage volje i prijateljstva koja menja život prisutna je kroz čitavu radnju romana. Ova dela ne samo da osvetljavaju unutrašnje borbe junaka, već takođe podstiču čitatelje na razmišljanje o vlastitim motivima i strahovima.
Ministarstvo prosvete je od samog početka podržalo akciju Čitalački maraton, prepoznajući njen značaj i doprinos razvoju svesti o literaturi među mladima. Značaj ove akcije nagrađen je i Nacionalnom nagradom za društveno odgovorno poslovanje „Đorđe Vajfert“ koju je dodelila Privredna komora Srbije Izdavačkoj kući Klet. Ovo priznanje ukazuje na širi uticaj akcije, koja se ne može meriti samo nagradama, već i pozitivnim efektima na decu i njihovo angažovanje u čitalačkim aktivnostima.
U okviru Čitalačkog maratona otvoreno je više od 2.500 čitalačkih klubova u osnovnim školama širom Srbije, sa približno 25.000 učenika koji aktivno učestvuju. Ovi klubovi ne samo da podstiču čitanje, već i omogućavaju deci da razgovaraju o knjigama, razmenjuju mišljenja i razvijaju kritičko mišljenje. Učenicima je poklonjeno oko 50.000 primeraka prvonagrađenih romana, što dodatno podstiče njihovu ljubav prema književnosti.
U razgovorima o knjizi, deca se suočavaju sa različitim temama koje roman obrađuje. Pitanja koja se postavljaju kao što su moralne dileme i vrednosti u zajednici, pomažu im da razvijaju empatiju i razumevanje prema drugima. Ovo je posebno važno u današnje vreme, kada su deca često izložena negativnim uticajima društvenih mreža i konzumaciji sadržaja koji nepromišljeno oblikuje njihovo mišljenje.
Kultura čitanja se mora održavati i razvijati, a roman „Dečak iz poslednje klupe“ je savršen primer kako kvalitetna književnost može da utica na mlade. Osim što pruža zabavu, ovaj roman poziva čitatelje da preispitaju svoja uverenja i ponašanje, što je presudno za njihov razvoj kao odgovornih i svesnih pojedinaca.
U zaključku, „Dečak iz poslednje klupe“ nije samo literarni rad, već simbol šire vrednosti koje književnost može imati u obrazovanju i razvoju mladih. Kada se mladima pruži prilika da čitaju i ocenjuju knjige, to ne samo da im pomaže u razvoju čitalačkih veština, već i u oblikovanju njihovih stavova i vrednosti u društvu. Ova vrsta angažovanja doprinosi izgradnji zajednice koja vrednuje kulturu i obrazovanje, postavljajući temelje za bolje sutra. U tom smislu, Čitalački maraton i slične inicijative igraju ključnu ulogu u promociji srpske književnosti i jačanju međuodnosa između knjige i mladih čitatelja.
