U Zagrebu su zabeleženi značajni padovi u fiskalnoj potrošnji tokom dana bojkota, koji je organizovan kao znak protesta protiv novih mera vlade. Prema podacima Poreske uprave, broj računa izdatih u trgovinama na malo, od ponoći do 11:00 sati, bio je 40 procenata manji u poređenju sa prethodnim petkom. Ukupan iznos tih računa opao je za 47 procenata, dok su, kada se sve delatnosti uzmu u obzir, broj računa i iznos smanjeni za 28 i 29 procenata, redom.
Specifično, u delatnosti „trgovina na malo, osim trgovine motornih vozila i motocikla“, tokom pomenutog vremena izdato je 665.971 fiskalnih računa, a ukupan iznos tih računa iznosio je 7.558.147,15 evra. U poređenju s prethodnim petkom, 17. januara, kada je u istom vremenskom okviru izdato 1.102.213 računa i zabeležen iznos od 14.398.171,48 evra, jasno je da je bojkot imao značajan uticaj na ekonomsku aktivnost na terenu.
Kao dodatna ilustracija uticaja bojkota, može se pogledati i uporedni podatak za prošlu godinu, kada je na isti datum, 19. januara 2024. godine, u istom vremenu izdato 940.268 računa, a ukupni iznos iznosio je 10,8 miliona evra. Ovi podaci jasno ukazuju na smanjenje interesovanja potrošača i trgovaca, što bi moglo imati dugoročne posledice na tržište, posebno u kontekstu već postojećih izazova sa inflacijom i visokom cenom životnih troškova.
Događaji su proizašli iz sve jače nezadovoljstvo građana prema vladinim ekonomskim merama, uključujući visoke poreze i troškove života koji su dodatno otežali svakodnevno funkcionisanje najugroženijih slojeva stanovništva. Organizatori bojkota pozvali su građane da se uzdrže od kupovine u maloprodaji kao način da pokažu svoj protest. Mnogi su izrazili nezadovoljstvo zbog neproporcionalne financijske težine koju nose u poređenju s bogatijim slojevima društva.
Ova situacija izazvala je rasprave u medijima, gde se često naglašavalo kako bi vlada trebalo da razmotri promene u svojim fiskalnim politikama kako bi se lakše nosila s ekonomskim izazovima. Ekonomisti i analitičari izražavaju zabrinutost da bi ovakvi bojkot i pad potrošnje mogli dugoročno uticati na ekonomsku stabilnost zemlje, s obzirom na to da trgovina na malo predstavlja značajan segment hrvatske ekonomije.
Takođe, mnogi trgovci su se otvoreno protivili bojkotu, smatrajući da će takve akcije samo dodatno naškoditi njihovim poslovima, a samim tim i ekonomiji zemlje. Oni su apelovali na potrošače da razumeju situaciju i ne krive trgovinu za problematiku koja se više odnosi na politiku i vođenje ekonomije.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kakve će posledice imati prosvjedni bojkot na tržišne trendove i na konačne odluke vlade o ekonomskim merama. Bez obzira na ishod, jasno je da nezadovoljstvo raste i da je potrebna hitna akcija kako bi se stabilizovala trenutna situacija i ponovo uspostavili pozitvni trendovi u maloprodaji.
Gradske vlasti i ekonomski analitičari osvrnuli su se na važnost dijaloga između vlade i građana, kako bi se pronašli međusobno korisni načini rešenja ekonomskih problema i stvorila povoljnija poslovna klima u Zagrebu i širom Hrvatske. U ovom trenutku, investicije u maloprodajni sektor, kao i razvoj novih strategija i inicijativa postaju ključno pitanje za povratak povjerenja potrošača i zdravlje ekonomije u celini.
