Film „Đavo u belom gradu“, inspirisan istinitom pričom o serijskom ubici H. H. Holmsu, ponovo je u pretprodukciji, a za produkciju su zaduženi poznati holivudski dvojac, Leonardo Dikaprio i Martin Skorseze. Ova adaptacija zasniva se na publicističkoj knjizi autora Erika Larsona, koja istražuje mračnu prošlost Holmsa, ubice koji je delovao u Čikagu tokom 1890-ih godina.
H. H. Holms, čije je pravo ime Herman Webster Mudgett, smatra se prvim američkim serijskim ubicom. Njegova zloslutna reputacija stvorena je zbog brutalnih zločina koje je počinio, a koji su uključivali mučenje i ubistvo desetina žrtava. Holms je najpoznatiji po svom zloglasnom „Zamku ubistava“, zgradi koju je izgradio u Čikagu, a koja je bila opremljena brojnim zamkama, skrivenim prolazima i sobama namenjenim za izvršenje zločina. Ova zgrada je otvorena 1893. godine, u vreme kada se održavala Svetska izložba u Čikagu, što je Holmsu omogućilo da privuče svoje žrtve.
Prema izveštajima, produkciju ovog filma preuzeo je studio 20th Century, što označava povratak u fokus i ponovno pokretanje projekta koji je bio u razvoju tokom decenije. U ovom trenutku film se nalazi u ranoj fazi, a scenarij još uvek nije napisan. Pored Dikaprija i Skorsezea, u produkciji učestvuju i Stejsi Šer, Rik Jorn i Dženifer Dejvison, koji su takođe uključeni u razvoj filma.
Leonardo Dikaprio je stekao prava na Larsonovu knjigu još 2010. godine, pre nego što je Martin Skorseze postao deo projekta 2015. godine, nakon njihovog uspeha sa filmom „Vuk sa Volstrita“. Ova saradnja između Dikaprija i Skorsezea nije nova; oni su u prethodnim godinama zajedno radili na nekoliko značajnih projekata, uključujući „Ubistva pod cvetnim mesecom“, „Zatvoreno ostrvo“, „Dvostruka igra“, „Avijatičar“ i „Bande Njujorka“.
Film „Đavo u belom gradu“ će se baviti temama povezanih sa zločinima i psihopatologijom, ali će takođe istražiti socio-ekonomski kontekst vremena u kojem su se ovi zločini odvijali. Svetska izložba iz 1893. godine, koja se često naziva i Kolumbova izložba, bila je ključni trenutak za razvoj Čikaga, ali i mračno doba kada je Holms opustošio grad. Ova izložba je privukla milione posetilaca, a Holms je iskoristio ovu priliku da se poveže sa brojnim ljudima, što ga je dodatno učinilo još opasnijim.
Autor knjige, Erik Larson, poznat je po svom sposobnosti da kombinuje istorijske događaje i fiktivne elemente u svoje projekte. Njegova dela često sadrže duboku analizu likova i njihove psihologije, što dodatno doprinosi intrigantnosti priče. Ovaj pristup će biti od velike koristi u kreiranju filmske adaptacije, koja će pokušati da uhvati suštinu Holmsove ličnosti i njegovih nezamislivih zločina.
Vreme je pokazalo da projekti koji uključuju serijske ubice nikada ne gube na popularnosti. Njihova mračna priroda i misterija privlače publiku, a filmaši nastoje da prikažu složenost likova i situacija. „Đavo u belom gradu“ ima potencijal da postane još jedan značajan doprinos ovom žanru, posebno s obzirom na talentovane pojedince koji su uključeni u produkciju.
Iako je film još uvek na početku svog puta, entuzijazam i interesovanje za ovu priču su već prisutni. Kako se pripreme nastavljaju, fanovi i ljubitelji filma sa nestrpljenjem očekuju više informacija o mogućem datumu izlaska, glumačkoj postavi i razvoju priče. Sa snagom i vizijom Dikaprija i Skorsezea, „Đavo u belom gradu“ bi mogao da postane jedan od najupečatljivijih filmova u narednim godinama.
