Predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska Milorad Dodik nije se danas pojavio u 11 sati na poziv Tužilaštva Bosne i Hercegovine, gde je trebao da bude ispitan u svojstvu osumnjičenog za potkopavanje ustavnog poretka. Prema informacijama koje je objavila Fena, Dodiku će biti uputen novi poziv, a u slučaju da se opet ne odazove ili ne bude pronađen na svojoj prijavljenoj adresi, biće raspisana poternica za njim.
Dok su se odvijale ove pravne peripetije, Dodik je, izveštavaju mediji, imao sastanak u Banjoj Luci sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom. Ovaj susret se odigrava u kontekstu trenutne političke napetosti i spekulacija o mogućim potezima entitetske vlasti nakon presuda koje su nametnute na federalnom nivou.
Milorad Dodik je nedavno potpisao ukaze koji proklamuje zakone o zabrani delovanja državnih bezbednosnih i pravosudnih institucija na teritoriji Republike Srpske. Ova odluka je doneta nakon što Klub Bošnjaka u Vijeću naroda RS-a nije tražio ocenu ustavnosti ovih zakona pred Ustavnim sudom Republike Srpske.
Naime, zakoni koje je usvojila Narodna skupština RS-a na posebnoj sednici 27. februara doneti su kao reakcija na osuđujuću nepravosnažnu presudu koja je izrečena Dodiku pred Sudom BiH. Ova presuda dodatno je podigla tenzije između entiteta Republika Srpska i državnih institucija BiH, i ona je osnovni motiv za donošenje novih zakona.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine reagovao je na ovu situaciju donošenjem privremene mere kojom se zabranjuje primena pomenutih zakona. Ova mera se odnosi na zakone koji predviđaju zabranu rada četiriju državnih policijsko-pravosudnih institucija u RS-u, a koji su doneti u nedavnoj prošlosti. Privremena mera suspenzije obuhvata Zakone o neprimenjivanju zakona i zabranu delovanja vanustavnih institucija, koji su izazvali polemiku među političkim akterima.
Uključivanje Ustavnog suda BiH u ovu situaciju ukazuje na to da su tenzije između različitih nivoa vlasti u zemlji na visokom nivou. Dok se Dodik i njegovi saveznici bore za očuvanje entitetskih prava, centralne vlasti se trude da očuvaju jedinstvo Bosne i Hercegovine kao države. Ova kriza ponovo osvetljava koliko su propusti u institucijama i pravnom sistemu često korišćeni, kako u politickim igrama, tako i za realizaciju ideoloških ciljeva.
Dodikovo ponašanje u ovim situacijama može biti viđeno kao deo šire strategije odvajanja Republike Srpske od ostatka Bosne i Hercegovine, što dodatno komplikuje već nestabilnu političku situaciju u zemlji. Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, kao i druge evropske zvaničnike, zabrinjava stav Dodika koji se često protivi ostvarivanju evropske integracije države i pokušava da afirmiše želje dela svog stanovništva za secesijom i potpunim odvojenošću od BiH.
Naredni dani će biti ključni za rasvetljavanje ove situacije. Ukoliko Dodik ne ispuni poziv Tužilaštva, pravni sistem će morati da reaguje drastičnijim merama, što bi moglo otvoriti novi front u političkoj krizi. Sve oči su uprte ka Banjoj Luci, gde se odlučuje o sudbini jednog od najkontroverznijih političara u savremenoj bosanskohercegovačkoj istoriji.
