Svečanost dodele književne nagrade „Beogradski pobednik“ održana je u Biblioteci grada Beograda, gde je Sanja Savić Milosavljević proglašena dobitnicom za svoj roman „Martin udio“. Ova prestižna nagrada, koja se dodeljuje za najbolji roman objavljen u 2024. godini, uključuje skulpturu „Beogradskog pobednika“, povelju i novčanu nagradu od 10.000 evra. Uručila ju je direktorka Biblioteke grada Beograda, Jasmina Ninkov.
Savić Milosavljević je istakla da je čast dobiti priznanje koje je dodeljeno jednoglasno od strane žirija. „Moj roman je najbolji, ali važnije od toga je što je žiri odlučio zajedno, u vremenu kada smo svedoci individualizma“, naglasila je dobitnica. U svojoj zahvalnosti, osvrnula se na članove žirija: Predraga Petrovića, Vesnu Trijić, Slađanu Ilić, Petra Pijanovića i Natašu Anđelković, i njihov „hrabro“ izbor.
U emotivnom obraćanju, Savić Milosavljević je podelila da je njena najranija želja bila mir i zahvalila se žiriju što ju je na trenutak naterao da pomisli kako se ta želja ostvarila. Posebno se zahvalila i svojoj porodici, kao i inspiracijama koje su doprinele stvaranju njenog dela, govoreći o onima čije su priče deo tkanja romana, s željom da ih čuva svetlost snažnija od sadašnje.
Direktorka BGB-a, Jasmina Ninkov, tokom svečanosti naglasila je značaj književnih nagrada za podsticanje stvaralaštva na srpskom jeziku, a na konkurs za četvrti „Beogradski pobednik“ pristiglo je 130 naslova. Na prijedlog žirija u najužem izboru našli su se romani „Šibanje“ Jovice Aćina, „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića, „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović i „Balada o strašnom skladu“ Aleksandra Šurbatovića.
Predrag Petrović, član žirija, objasnio je da su se odlučili za roman „Martin udio“ zbog njegovog hrabrog i poetičkog osvrta na ratna stradanja na područjima bivše Jugoslavije. Junakinja romana, krojačica Marta, slična je heroinama srpske književnosti, što je dodatno približava likovima kao što su Petrija iz „Petrijinog vencа“ Dragoslava Mihailovića i majka iz „Mamca“ Davida Albaharija. Petrović je ocenio da roman „Martin udio“ predstavlja „izuzetan umetnički prodor u beskrajne predele ljudskog bola i intime“.
Žiri je u svojoj odluci takođe naveo da se roman odlikuje upečatljivim jezikom i jasno struktuiranim narativom. Kroz tri ispovedne priče, junaci otkrivaju svoja životna iskustva, gde se lična patnja i napor za opstanak prepliću sa kolektivnim stradanjima. Roman se fokusira na sudbinu Srba iz Hrvatske i Bosne, pokrivajući period od polovine prošlog veka do savremenih dana.
Glavna pripovedačka nit romana povezuje sudbine dve generacijski udaljene žene, Marte i Ivane, čije se ispovesti postepeno ujedinjuju u emotivnu i snažnu priču o seobama, izgubljenom zavičaju kao i o dobroti i solidarnosti koje nadilaze sva stradanja. Ova dodela nagrade ne samo da označava uspeh autorke, već i doprinos širenju svesti o važnosti književnosti kao alata za razumevanje prošlih i tekućih društvenih problema.
