Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) objavilo je u četvrtak da vodi istragu zbog napada na ustavni poredak, što je usledilo dan nakon što je predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, potpisao zakon koji zabranjuje rad državnim pravosudnim institucijama, uključujući Sud BiH, Tužilaštvo BiH, Visoko sudsko i tužilačko veće BiH, kao i Državnu agenciju za istrage i zaštitu (SIPA). Ove aktivnosti su izazvale veliku pažnju domaće i međunarodne javnosti.
U zvaničnom saopštenju, Tužilaštvo BiH je istaklo da od decembra 2024. godine sprovodi istražne radnje zbog sumnje da su postojali osnovi za krivično delo napada na ustavni poredak, prema članu 156. Krivičnog zakona BiH. Kazna za ovo krivično delo može uključivati zatvorsku kaznu od najmanje pet godina i zabranu političkog delovanja.
Iako Tužilaštvo nije objavilo imena osumnjičenih, Dodik se putem društvene mreže Ekspresij afirmisao kao osumnjičeni nakon što je primio poziv na saslušanje. On je najavio da se neće odazvati, ali to je dovelo do dodatnih pitanja o mogućim konsekvencama.
Na osnovu Zakona o krivičnom postupku BiH, sudovi mogu izdata naredbu za dovođenje osumnjičenih, koju sprovodi sudska policija. Generalna sekretarka Dodikove administracije, Jelena Pajić Baštinac, obavestila je javnost da će zakoni o zabrani delovanja državnih institucija u Republici Srpskoj stupiti na snagu 7. marta.
Stav američke ambasade u BiH bio je jasan, osudivši Dodikove poteze kao „smišljenu provokaciju“ koja preti ustavnom poretku, stabilnosti i bezbednosti BiH. Ambasada je podsetila da se SAD već tri decenije posvećuju Dejtonskom mirovnom sporazumu i pozvala domaće lidere da se uzdrže od dalje eskalacije napetosti.
U isto vreme, Ustavni sud BiH primio je apelaciju na zakon koji je potpisao Dodik, a koju su podneli političari iz Federacije BiH, uključujući člana Predsedništva BiH Denisa Bećirovića. Bećirović je istakao potrebu da se „brutalni napadi na Dejtonski mirovni sporazum i ustavni poredak BiH moraju zaustaviti“.
Pored toga, na Dodika je prošle sedmice nepravosnažno presudio Sud BiH, osuđujući ga na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika, kao i izrečene mu šestogodišnje zabrane političkog delovanja. On je već ranije bio na meti američkih sankcija zbog pitanja korupcije i ugrožavanja političke stabilnosti.
Jedna od reakcija na Dodikove odluke bila je usvajanje zakona u Narodnoj skupštini RS kojim se zabranjuje delovanje državnih institucija. Komentari stručnjaka, poput Nurka Pobrića, ukazuju da zakoni koje je Narodna skupština usvojila imaju obilježja krivičnog dela i da su u suprotnosti s Ustavom BiH. Pobrić je istakao potrebu za krivičnom istragom protiv odgovornih lica u RS-u.
Nedim Ademović, još jedan pravni stručnjak, smatra da je situacija otežana zbog zaštite koju uživaju Dodik i njegovi saradnici kroz instituciju Narodne skupštine, što dodatno usložnjava proces eventualne krivične odgovornosti.
U međuvremenu, predsednik Narodne skupštine RS, Nenad Stevandić, zakazao je sastanak sa političkim strankama u vezi sa novim Ustavom RS, ali je Srpska demokratska stranka odbila učešće, smatrajući da je donošenje novog ustava zbog trenutne političke situacije neprimereno.
Reagovala je i Evropska služba za spoljne poslove, naglašavajući da postupci Narodne skupštine predstavljaju pretnju ustavnom poretku BiH i slobodama građana. EU je podsetila da Republika Srpska mora poštovati Ustav BiH, kao i zakone i odluke institucija, uključujući i Ustavni sud i Visoko sudsko i tužilačko veće.
Ova situacija ukazuje na rastuće tenzije u političkom životu BiH i izazov koji predstavlja očuvanje stabilnosti i vladavine prava u zemlji.
