Telo Esme Tiganj (64) pronađeno je u blizini sela Paljevo nakon dvodnevne potrage, što je izazvalo veliku medijsku pažnju i šok među lokalnim stanovništvom. Njena ćerka, Tina Sejdović, obznanila je da je majka ubijena i da je obdukcija u toku kako bi se razjasnili svi detalji ovog strašnog zločina. Tina je poslednji put razgovarala sa majkom 5. marta, kada je Esma viđena u 19:30, a od tada joj se gubi svaki trag.
Tina, koja živi u Francuskoj, opisuje kako je bila zabrinuta kada se njena majka nije javila. Esma se bavila sakupljanjem šumskih plodova i obično se vraćala kući. Kada je shvatila da je nešto pošlo po zlu, obratila se komšijama za pomoć. „Uplašila sam se jer je bila lošeg zdravstvenog stanja“, rekla je Tina, dok je kroz suze govorila o svom strahu i očaju.
Prema informacijama koje je Tina dobila od komšija, Esmu je proganjao muškarac po imenu Ahmedin P., za kojeg se sumnja da je izvršilac zločina. Tina se nije sretala sa ovim muškarcem i poznavala ga je samo kao nekoga ko joj je povremeno pomagao. Međutim, komšije su joj rekle da ju je Ahmedin progonio, maltretirao, pa čak i fizički napadao. „Moja mama je udovica 30 godina, i tvrdim da taj čovek nije bio njen momak, niti suprug“, naglasila je Tina.
Pre nego što je telo Esme pronađeno, Ahmedin P. je pobegao u Bosnu i Hercegovinu, ali se vratio u Tutin nakon što je saznalo za njen nestanak. Tina je izjavila da su pokušavali da ga kontaktiraju, ali je njegov telefon bio isključen. Kada se konačno javio, tvrdio je da nije istina to što komšije govore i da je imao korektan odnos sa Esmom. Ipak, prema saznanjima policije, Ahmedin je kasnije priznao zločin.
Ova situacija je dodatno potresla lokalnu zajednicu, i mnogi su izrazili šok i nevericu zbog načina na koji je Esma izgubila svoj život. Policija je odmah pokrenula istragu, dok su članovi porodice i prijatelji mobilisali lokalnu zajednicu kako bi je pronašli. Njihova briga i akcija, nažalost, nisu bile dovoljne da spasu njen život.
U trenutku kada se saznalo za pronalaženje tela, cela porodica i komšije su bili suočeni s gubitkom, ali i s izlivenim osećanjima besa i tuge. Tina se oseća bespomoćno i nerazumevajući kako je moguće da je njenoj majci bilo onemogućeno da se oseća sigurno čak i u svom malom selu. Čim je saznala da je Ahmedin uhapšen, Tina je podelila svoje osećane sa javnošću, boreći se s nemogućnošću da prihvati gubitak svoje majke.
Ovo nije prvi put da su slični slučajevi potresli srpsku javnost, a često se postavlja pitanje o sigurnosti žena u društvu i o tome koliko je važno da se problemi nasilja prema ženama rešavaju ozbiljno. Iako pravda može biti spora, porodice žrtava očekuju da će odgovor na ovakve tragične događaje biti promptan i efikasan.
Na kraju, majka Esma ne može se vratiti, ali njena priča može poslužiti kao upozorenje i poziv na akciju za sve nas. Trebalo bi osnažiti svaku ženu i poručiti svima da se ne boje prijaviti nasilje ili uznemiravanje. Ovaj tragičan ishod može imati šire implikacije na društvo i može predstavljati poziv na buđenje za sve nas da se više posvetimo pitanjima sigurnosti žena i obezbedimo da svaka osoba može živeti slobodno i bez straha.
