Veterinarski inspektori u Srbiji sprovode vanredne inspekcijske nadzore u cilju zaštite od slinavke i šapa, što je dovelo do povlačenja više od dve tone hrane sa pijaca i tržnica. Ova akcija, koja se desila 2. i 3. maja, obuhvatila je uništenje značajnih količina mesnih i mlečnih proizvoda, hrane za životinje, kao i ribe i ribljih prerađevina. Prema saopštenju Ministarstva poljoprivrede, naloženo je neškodljivo uništenje 942 kilograma mesnih proizvoda, 833 kilograma mlečnih proizvoda, 295 kilograma hrane za životinje i 57 kilograma ribe.
Akcija je pokrenuta kako bi se sprečio mogući prenos opasne bolesti slinavke i šapa preko hrane, a delovi proizvoda su bili bez propisne dokumentacije i deklaracija na srpskom jeziku. Većina njih poreklom je iz neregistrovanih objekata u Mađarskoj. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić naglasio je da su inspektori delovali u okviru hitne zaštite potrošača i domaćeg tržišta. Istakao je da će ovakvi nadzori biti nastavljeni širom Srbije.
S obzirom na trenutnu situaciju s bolesti slinavke i šapa, Srbija je zabranila uvoz životinja i proizvoda životinjskog porekla iz Mađarske i Slovačke. Glamočić je istakao da ministarstvo preduzima sve mere da se ova zaraza ne prenese u Srbiju i apelovao na stočare da se pridržavaju mera biosigurnosti i blagovremeno prijave sumnje nadležnim veterinarskim službama. Njihov cilj je zaštita zdravlja domaćih životinja, obezbeđivanje nesmetane proizvodnje i izvoz stočarskih proizvoda, kao i očuvanje ekonomske stabilnosti stočarstva u zemlji.
U Mađarskoj je registrovano pet, a u Slovačkoj šest žarišta slinavke i šapa. Iako su stručnjaci potvrdili da su većina tih žarišta sanirana, opasnost od ove bolesti i dalje postoji. Jožef Horvat iz Veterinarskog specijalističkog instituta u Subotici naglašava da obolevaju razne vrste životinja, uključujući goveda, svinje, ovce i koze, a opasnost predstavljaju i kućni ljubimci koji borave na farmama. Horvat je upozorio da bolest izaziva ogromne ekonomske štete, stoga je vitalno zaštititi životinje i privredu.
On je dodatno pojasnio da su sve mere koje je propisala država sprovedene i preporučio domaćim proizvođačima da sprovode biobezbednosne mere. To podrazumeva ograđivanje farmi, sprečavanje ulaska divljih životinja i povećanu kontrolu na ulazu, kako bi se smanjio rizik od zaraze. Ulazi na farmu trebaju biti pod strogom kontrolom, uključujući dezinfekciju mašina i traktora koji ulaze na imanje.
Ministar Glamočić je takođe istakao da iako bolest nije opasna za ljude, važno je imati krizne scenarije u slučaju pojave. Ako bi se bolest pojavila među životinjama, u Srbiji su pripremljena mesta za eutanaziju obolelih životinja, a brzina reakcije bi bila ključna.
Jožef Horvat naglašava potrebu da stočari shvate koliko je važno da vode računa o tome ko ulazi na farmu. Na farmu ne bi trebali ulaziti ljudi bez jasnog zadatka, kako bi se osigurala maksimalna zaštita stočarstva. Ukoliko se mere zaštite ne poštuju, rizik od zaraze postaje znatno veći, što može imati dugoročne posledice po privredu zemlje.
Za kraj, važno je da javnost bude informisana o stanju i merama zaštite, kako bi se svi zajedno angažovali na očuvanju zdravlja domaćih životinja i zaštiti privrede. Kontrole će se nastaviti, a svi akteri u vezi sa stočarstvom moraju biti svesni odgovornosti koja dolazi sa ovim izazovima.
