Novi pravilnik o finansijama u evropskoj košarci donosi značajne izmene, ali ne u stepenu koji bi mogao promeniti igru. Umesto toga, izgleda kao prilagođavanje realnosti. Prethodne odluke Evrolige izazvale su burne reakcije, posebno odlazak mladih talenata ka NCAA, što je podstaklo ligu na preispitivanje finansijskog fer-pleja.
Jedna od najvažnijih promena je povećanje ukupnog budžeta za plate igrača koji je podignut sa 8.000.000 na 10.000.000 evra. Ova cifra, međutim, može i dalje rasti. Naime, umesto dosadašnja dva, svaki klub će od sledeće sezone moći da ima trojicu igrača čije se plate ne računaju u ovaj iznos. To znači da bi ukupno trošenje jednog tima moglo dostići čak 16.000.000 evra, pod uslovom da pomenuti trojica zarađuju po dva miliona.
Uveden je i tzv. porez na luksuz za klubove koji premaše ovu granicu, koji iznosi maksimalno deset procenata od ukupnog neto budžeta za plate. U teoriji, klub koji potroši 16.000.000 evra a ne poštuje izuzetke mogao bi da bude kažnjen sa 1.600.000 evra. Ipak, s obzirom na dodatne olakšice, teško je verovati da će mnogi klubovi često biti kažnjeni ovim porezom.
Jedna od olakšica odnosi se na „dugoročne“ igrače, one koji su u klubu proveli najmanje tri godine. Njihova plata će se u obračunu budžeta računati samo polovina, a ne 75 odsto, što je prvobitno planirano. Ova promena daje klubovima mogućnost da okupe jače timove bez značajnog povećanja troškova na papiru.
Na kraju, sve indicije ukazuju na to da će najbogatiji timovi i dalje imati prednost. U prethodnim pravilima, Panatinaikos bi bio primoran da plati 3.600.000 evra kazne zbog prekoračenja dozvoljenog budžeta za 4.200.000 evra. S novim pravilnikom, sa višim granicama i dodatnim igračem izvan obračuna, atinski klub izlazi bez posledica. Slična situacija važi i za druge bogate timove kao što su Olimpijakos, Fenerbahče, Efes, Barselona i Olimpia iz Milana.
U praksi, ovo znači da će finansijska moć nekih klubova i dalje oblikovati konkurenciju unutar Evrolige. Dok manji klubovi pokušavaju da se prilagode novim pravilima, čini se da veći timovi imaju više prostora za manevar i mogućnosti da zadrže svoje najbolje igrače.
Finnansijskoj stabilnosti i ravnoteži u evropskoj košarci potrebna su dodatna razmatranja. Odliv mladih talenata u američki sistem pokazuje da sistem ne funkcioniše kako je zamišljeno. Da bi se privukli najbolji mladi igrači, evropski klubovi morali bi nuditi konkurentnije plate i bolje uslove.
Osim toga, novi pravilnik je polukorak, a ne radikalan potez koji bi mogao doneti pravu revoluciju. Za mnoge posmatrače, ovo je više povlačenje pred realnošću nego što je pravi korak napred u stvaranju fer tržišta tik do NCAA sistema koji privlači najbolje mlade talente.
Ono što ostaje da se vidi je kako će se ova nova pravila sprovoditi u praksi, kako će klubovi reagovati na njih, i da li će stvarno doći do značajnih promena u ekonomiji evropske košarke. Iako su olakšice korisne za mnoge klubove, pitanje je da li one mogu stvoriti ravnoteženu konkurenciju ili će jednostavno omogućiti bogatim timovima da nastave svoj niz dominacije.
Dugoročno gledajući, efikasnost ovih promena zavisiće od implementacije, kontrole i volje klubova da se prilagode novim pravilima, a na kraju i od reakcije na tržištu. Samo vreme će pokazati kako će se ovaj novi okvir odraziti na budućnost evropske košarke.
