Raskol među blokaderima se nastavlja, a to dokazuje i činjenica da se Filozofski fakultet danas putem društvenih mreža ogradio od Evropske unije.
Filozofski fakultet je objavio da su plenumi zabrinuti zbog sve učestalijih poziva i pokušaja da se Evropska unija nametne kao posrednik u rešavanju političke krize u Srbiji. Oni su upozorili da se u javnosti stvara narativ kojim se sugeriše da studentski pokret ima očekivanja od EU, što oni smatraju pogrešnim.
Plenumi su istakli da od početka blokade ističu kako Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike, nije adresi kojoj se mogu obratiti za ispunjenje svojih zahteva. Naglašavaju da su i EU i njeni zvaničnici posmatrani na isti način kao i domaći političari—kao oni koji nisu u mogućnosti da ispune njihove zahteve.
Ova izjava dolazi usred turbulentnog vremena za društvo u Srbiji, gde postoje različiti pogledi na to kako bi se trebalo rešiti trenutne političke krize. Filozofski fakultet naglašava da njihov pokret nije proevropski, već obuhvata razne ideologije i stavove, a ne može biti sveden na jednostranu, proevropsku agendu.
Ukazuje se na to da su studenti već neko vreme nezadovoljni načinom na koji se vlast odnosi prema njima i njihovim zahtevima. U tom kontekstu, njima su potrebne alternative i promene, ali ne kroz posredovanje stranih sila, već kroz unutrašnje reforme i dijalog.
Zabrinutost zbog stranog uplitanja ima svoje korene u istorijskim iskustvima Srbije. Mnogi studenti i mladi ljudi smatraju da ne bi trebalo dozvoliti da strana politika igra ključnu ulogu u rešavanju unutrašnjih pitanja. Umesto toga, oni se zalažu za veći angažman građana u procesu donošenja odluka, kao i za kreiranje prostora za diskusiju bez značajnog uticaja spolja.
Filozofski fakultet je istakao da je važno raditi na izgradnji demokratskog društva koje se oslanja na sopstvene snage, a ne na pomoć spoljnih aktera. To je poziv na mobilizaciju građana, koji treba da preuzmu odgovornost za svoju budućnost i učestvuju u procesima koji oblikuju njihovu zemlju.
Na društvenim mrežama, studenti razmenjuju mišljenja o ovoj temi, a debata postaje sve intenzivnija. Neki smatraju da su pozivi za rezolutno odbijanje stranog posredovanja potrebni kako bi se ojačala nezavisnost i suverenitet zemlje. S druge strane, drugi smatraju da je saradnja sa međunarodnim telima neophodna za postizanje stabilnosti i napredka.
Ova situacija odražava širu sliku koja pokazuje kako se mladima u Srbiji otežava da pronađu zajednički govor i vrednosti koje ih povezuju. Raskoli unutar studentskog pokreta možda ukazuju na šire razlike u pristupima i očekivanjima.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi da li će studenti uspeti da se ujedine oko zajedničkih zahteva ili će se i dalje suočavati s izazovima internih razlika. U svakom slučaju, pitanje uloge Evropske unije i stranih aktera u rešavanju unutrašnjih problema ostaje na stolu, kao i potreba za političkim dijalogom unutar Srbije.
U fokusu je i pitanje kako dalje. Da li će se povećati pritisak na vlast da odgovori na zahteve građana ili će se situacija još više zakomplikovati? Filozofski fakultet i studentski plenumi nastavljaju da prate situaciju i pozivaju na dijalog bez externih pritisaka, naglašavajući da je budućnost Srbije u rukama njenih građana.
