Vest da je Katar u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama o „mogućem transferu“ luksuznog Boeing-a 747-8 za korišćenje predsednika Trampa izazvala je brojne kritike. Iako su iz Katara negirali da se radi o poklonu, pojedini stručnjaci za etiku su ukazali na potencijalne pravne posledice, naglašavajući da bi takav dar mogao predstavljati kršenje ustavnih propisa koji sprečavaju mito i korupciju.
U prošlosti su američki predsednici dobijali razne poklone, od odeće do životinja. Ipak, svi pokloni moraju proći strogu regulaciju. Na primer, poznati sto „Resolute“ iz Ovalnog kabineta, poklon kraljice Viktorije predsedniku Hejsu 1880. godine, predstavlja primer kako se pokloni tretiraju u administraciji.
Tokom mandata Džordža Buša mlađeg, poklonio mu je bugarski lider štene koje je završilo u Nacionalnom arhivu zbog propisa o prihvatanju poklona od stranih državnika bez odobrenja Kongresa, poznate kao „klausula o prihodima“.
Prema Trampovim saradnicima, predsednik bi teoretski mogao zadržati avion jer bi on bio prebačen u njegovu predsedničku biblioteku nakon završetka mandata. Izvori tvrde da poklon ne krši zakon, s obzirom na to da nije vezan za bilo kakvu uslugu ili političku odluku.
Prema američkom zakonu, pokloni ispod 480 dolara mogu ostati u vlasništvu federalnih službenika. Skuplji pokloni, poput Boeinga, smatraju se vlasništvom naroda i moraju biti prijavljeni, a često završavaju u Nacionalnom arhivu ili predsedničkim bibliotekama. Na primer, biblioteka Baraka Obame sadrži hiljade poklona, dok predsednik može zadržati poklon koji mu se sviđa, ali mora ga otkupiti po tržišnoj ceni.
Jedan od zanimljivih poklona bi bio tepih sa likovima Bila i Hilari Klinton, poklon iz Azerbejdžana 1997. godine, koji je izrađen u rekordnom roku.
Tramp je bio pod sumnjom vezano za moguće nepoštovanje zakona kada su se pojavili izveštaji o gubitku stotina poklona od stranih država tokom njegovog prvog mandata, uključujući golf palice od japanskog premijera i portret koji mu je poklonio predsednik Salvadora.
Prema informacijama iz „New York Timesa“, Boeing od 400 miliona dolara, ukoliko ode u ruke Trampa, mogao bi postati najskuplji poklon strane države u američkoj istoriji. Planira se da se avion koristi kao novi Air Force One do kraja Trampovog mandata, a zatim bi mogao biti prebačen u njegovu fondaciju.
Portparolka Bele kuće, Karolin Levit, izjavila je da se svi pokloni iz stranih država prihvataju u skladu sa važećim zakonima i da je administracija posvećena punoj transparentnosti.
I pored etičkih dilema, pokloni igraju ključnu ulogu u diplomatiji, jer doprinose izgradnji odnosa između država. Na primer, izraelski premijer je Bušu poklonio bicikl 2008. godine kada su mediji izvestili o njegovim povredama.
Osim Trampa, i drugi članovi administracije su dobijali brojne poklone. Potpredsednik Dik Čejni je 2005. godine primio duplo više poklona od Buša. Među njima su bile i četiri lovačke puške, od kojih je jedna bila veoma skupa. Takođe, Buš je te godine dobio i neobičan poklon – 136 kilograma sirove jagnjetine, koja je najverovatnije uništena zbog strogih pravila o poklonima u vidu hrane i pića.
U zaključku, uprkos izazovima oko etike i zakonskih propisa, pokloni ostaju važan deo međunarodnih odnosa, koji često olakšavaju komunikaciju i izgradnju prijateljstava između državnika. Ipak, kako se u ovom slučaju vidi, bilo kakva sumnja u zakonsku osnovanost može izazvati snažne reakcije javnosti i stručnjaka.
