Glumac Žarko Laušević bio je uključen u tragični događaj koji se odigrao u noći između 30. i 31. jula 1993. godine u jednom kafiću u Podgorici. Nakon što je napadnut, Laušević je ispalio nekoliko hitaca iz svog pištolja, ubivši dvojicu mladića i ranivši jednog. Ubijeni su bili Dragor Pejović (20) i Radovan Vučinić (19), dok je Andrija Kažić preživio, ali je bio ranjen u testise.
Glumac je kasnije ove događaje opisao u svojoj knjizi „Godina prođe, dan nikad“. Laušević je opisao kako je, zajedno sa svojim bratom, bio u kafiću kada su ih napali neznanci. U samo nekoliko sekundi, situacija je eskalirala, a Laušević se našao u situaciji gde se morao braniti. U njegovoj odbrani, ispaljeni su hitci koji su nažalost rezultirali smrću dvojice mladića.
Nakon više izrečenih presuda koje su bile poništene pred Vrhovnim sudom Crne Gore, Žarko Laušević je 2001. godine konačno osuđen na 13 godina zatvora zbog prekoračenja nužne odbrane. Međutim, posle pomilovanja predsednika Srbije Borisa Tadića 2011. godine, Laušević je pušten na slobodu.
Ova odluka je izazvala kontroverze i bol kod porodica poginulih mladića. Majka Radovana Vučinića je izjavila da joj je teško palo saznanje da je Laušević pomilovan, pošto je izgubila sina na tako tragičan način. Slično je reagovao i brat Dragora Pejovića, naglašavajući da je oduzeo dva ljudska života i da je nepravedno da dobije pomilovanje.
Iako je tragedija označila njegov život, Žarko Laušević ostao je važna figura u domaćoj kinematografiji. Njegove uloge i knjige i dalje se pamte i cene, čak i nakon njegove smrti 2023. godine od raka pluća. Žarko Laušević ostaje upamćen kao talentovan glumac i pisac koji je obeležio domaću umetnost svojim radom.
Ovaj slučaj ukazuje na složenost situacije kada je reč o nasilju i nužnoj odbrani. Žarko Laušević je bio u situaciji gde je morao da se brani, ali je to imalo fatalne posledice po druge učesnike u incidentu. Važno je da se ovakvi događaji istraže i razumeju kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
