U sredu je list „Atlantik“ objavio dodatne poruke iz grupnog četa na aplikaciji Signal, koje su razmenjivali visoki zvaničnici nacionalne bezbednosti iz administracije Donalda Trampa, zajedno sa urednikom lista, Džefrijem Goldbergom, koji je „slučajno“ dodat u konverzaciju. Ove poruke se suprotstavljaju ranijim tvrdnjama sekretara odbrane Pita Hegseta i drugih zvaničnika Trampove administracije, koji su tvrdili da se ratni planovi nisu razmatrali u toj grupi.
U jednoj od poruka poslatih u 11:44 po istočnom vremenu, Hegset deli operativne detalje o predstojećem napadu. „Vreme je POGODNO. Upravo POTVRĐENO sa CENTCOM, imamo ZELENO svetlo za pokretanje misije“, piše u poruci. Nakon toga, Hegset iznosi veoma precizne detalje o planiranim vojnim operacijama. Navodi se da će F-18 avioni poleteti u sledećim intervalima: prvi talas napada u 12:15 ET, dok se „okidački“ prozor za prvi talas počinje u 13:45, a dodatne avioni i dronovi bi trebali da stupe u akciju u narednim minutima.
Ove informacije su, prema listu „Atlantik“, prosleđene samo dva sata pre planiranog početka bombardovanja položaja Huta u Jemenu. „Da su ove informacije, posebno vreme kada savremeni američki borbeni avioni poleću, dospele u pogrešne ruke tokom tih ključnih dvočasovnih perioda, američki piloti i drugo osoblje mogli su se suočiti s dodatnom opasnošću“, naglašavaju Džefri Goldberg i Šejn Haris.
Savetnik za nacionalnu bezbednost, Majk Volc, kasnije je poslao poruku koja potvrđuje da je meta napada bila zgrada koja se urušila i da je napad bio uspešan. Iste večeri, Hegset je potvrdio članovima grupe da će uslediti dodatni napadi.
Nakon objavljivanja ovih poruka, Bela kuća je nastavila da osporava i diskredituje izveštavanje „Atlantika“, iako je Savet za nacionalnu bezbednost potvrdio autentičnost prepiske. Ovaj incident dodaje dodatni sloj neizvesnosti i kontroverze u vezi sa vojnim operacijama Trampove administracije, posebno s obzirom na sve veći pritisak na transparentnost i odgovornost prema javnosti.
Ovakvi incidenti ukazuju na potencijalne rizike koji proizilaze iz neadekvatnog upravljanja i komuniciranja o vojnim operacijama. Pojedinosti koje su iscurile iz ovog razgovora podsećaju nas na to koliko su precizne informacije važne za bezbednost vojnog osoblja, ali i kako greške u komunikaciji mogu dovesti do ozbiljnih posledica.
Pitanja koja se nameću su brojne vezane za sigurnost i zaštitu informacija unutar vojnih i administrativnih krugova. Kako će se administracija nositi sa ovom situacijom i kako će odgovarati na pitanja domaćih i međunarodnih analitičara ostaje da se vidi. Pitanje transparentnosti i odgovornosti u odnosu na vojne akcije postaje sve naglašenije, a reakcije na slike i informacije koje su procurile iz ovog slučaja dodatno će oblikovati javno mnjenje i razumevanje vojnog delovanja SAD-a na globalnoj sceni.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da će biti potrebne dalje istražne radnje kako bi se utvrdilo kako su ovakve informacije dospele u javnost i ko snosi odgovornost za potencijalne bezbednosne propuste. Ovaj slučaj takođe može potaknuti širu raspravu o tome kako administracija i vojska treba da pristupaju pitanjima poverljivosti informacija u eri sve bržih komunikacija i digitalnih tehnologija.
Kako se situacija razvija, uočićemo da li će ovo postati još jedan u nizu skandala koji će pritiskati Trampovu administraciju ili će se situacija smiriti. Za sada, javnost ostaje u iščekivanju dodatnih informacija i odgovora na postavljena pitanja.
