Prema profesorima gerontologije i stručnjacima za dugovečnost, tajna dugog i zdravog života leži ne samo u onome šta jedemo, već i u onome što izbacimo iz ishrane. U intervjuu za The New York Times (mart 2024), profesor Valter Longo sa USC Longevity Institute otkrio je fascinantne rezultate svojih istraživanja na primerima dugovečnih zajednica u Italiji.
Jedno od mesta na kojima je Longo vršio istraživanja je Italija, a posebno Sardinija i region Molokai, koji su poznati kao plave zone—područja sa najvećim brojem stogodišnjaka. Longo smatra da je italijanska kultura ishrane „prava nirvana za proučavanje starenja“. Razumevanje načina na koji ishrana utiče na dužinu i kvalitet života može nam pružiti korisne uvide.
Dok razgovara o ishrani, Longo ističe pet „otrovnih P“ koje bi trebalo izbegavati: pica, pasta, crveno meso, krompir (posebno prženi) i beli hleb. Ovi često konzumirani proizvodi ozbiljno narušavaju zdravlje i skraćuju život. Iako je tradicionalna mediteranska ishrana bogata biljkama, ribom i maslinovim uljem, moderne navike Italijana sve više podsećaju na visokokalorične, prerađene oblike hrane.
Umesto ovih proizvoda, Longo promoviše dijetu nazvanu Lite Italian, koja se zasniva na originalnoj mediteranskoj ishrani. Ova dijeta naglašava važnost biljaka i mahunarki kao glavnog izvora proteina, dok se primeri riblje hrane ograničavaju na 2–3 obroka nedeljno. Zdrave masti, poput maslinovog ulja, uz obilje povrća, celovitih žitarica, oraha i semenki, formiraju osnovu ove dijete.
Osim izbora hrane, Longo takođe preporučuje vremenski ograničene obroke. On savetuju da se hrana izbegava 12 sati dnevno (na primer, jedite između 8–20h), što pomaže metabolizmu da se adekvatno odmori i resetuje. Pored toga, povremeni petodnevni periodi nalik postu, poznati kao fasting-mimicking diet (FMD), aktiviraju proces obnavljanja ćelija, ali bez potpune gladi.
Ako želite da doživite duboku starost u dobrom zdravlju, preporučuje se da smanjite ili izbacite ta „otrovna P“ iz ishrane i zamenite ih obiljem povrća, mahunarki, ribom i dobrim mastima. Integrisanje FMD režima i pridržavanje dnevnog 12-satnog prozora obroka može doneti zaista dug i zdrav život. Longov pristup, zasnovan na decenijskim naučnim analizama, naglašava značaj usvojene ishrane u kontroli starenja.
U svetlu ovih saznanja, važno je preispitati sopstvene prehrambene navike i usvojiti strategije koje podržavaju dugovečnost. Longo poziva na akciju; dok jedemo, treba da budemo svesni hrane koju konzumiramo i njenog uticaja na naše zdravlje. Promena načina ishrane može biti izazovna, ali dugoročne koristi, uključujući bolju energiju, smanjeni rizik od bolesti i duži život, predstavljaju važan razlog za takvu promenu.
Bližeći se kraju, važno je naglasiti da zdrav način života ne obuhvata samo hranljive sastojke, već i celokupni stil života. Redovno vežbanje, zdrave socijalne interakcije i emocionalna dobrobit takođe igraju ključnu ulogu u postizanju dugovečnog i kvalitetnog života. U kombinaciji sa pravilnom ishranom, ovi faktori doprinose stvaranju osnove za zdraviju budućnost.
