Ivana Maletić je istakla važnost transparentnosti i odgovornosti u trošenju evropskih sredstava, posebno u svetlu nedavnih kritika Evropskog revizijskog suda (ERS) upućenih projektu fonda za oporavak nakon krize izazvane pandemijom koronavirusa. U intervjuu za Al Jazeeru, Maletić je naglasila ključne aspekte koji su doveli do negativnih ocena ovog projekta, kao i načine na koje ERS planira da se usredsredi na dodatne istrage.
Maletić, koja je svoje karijere započela u hrvatskom Ministarstvu finansija i provela značajan deo svog profesionalnog života u poboljšanju hrvatske integracije u Evropsku uniju, smatra da kritike ERS-a ukazuju na ozbiljne nedostatke u upravljanju i implementaciji fonda. Od 2021. godine, kada je usvojen ovaj fond, naglasak je bio na brzom oporavku ekonomija pogođenih pandemijom, međutim, prema izveštaju ERS-a, brojne države članice nisu pravilno iskoristile sredstva, a proces kontrole trošenja nije bio adekvatan.
Evropski revizijski sud je istakao niz problema, uključujući neusklađenost između planova i stvarnog trošenja. Maletić pojašnjava da su mnoge investicije koje su bile predviđene u okviru projekta ostale neostvarene ili su promašile zacrtane ciljeve. To dovodi do toga da se korisnici fonda prečesto suočavaju sa komplikacijama prilikom podnošenja zahteva za finansiranje, što u mnogim slučajevima rezultira usporenim ili blokiranim projektima.
Pored toga, Maletić se osvrće na trenutne istrage koje se vode u vezi sa aferom Pfizer. Evropski revizijski sud je odlučio da više istraži transparentnost i postupke sklapanja ugovora sa farmaceutskim kompanijama. U okviru ovih istraga, fokusiraće se na to kako su se ugovori potpisivali, koja su bila merila za provere i na koji način je javnost informisana o ovim događajima. Kritike se odnose na to da građani nisu bili dovoljno obavešteni o uslovima kupovine vakcina i cene koje su plaćene.
Ova situacija dodatno naglašava potrebu za jačim reformama u načinu na koji se troše evropski budžeti. Maletić se zalaže za unapređenje procesa revizije i kontrole, kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti. Iz njenog ugla, efikasna saradnja između ERS-a i evropskih javnih tužitelja može doprineti većoj odgovornosti. Vlasti u zemljama članicama treba da shvate da su stroga pravila i transparentnost ključni za održivost evropskih sredstava.
U svojoj novoj ulozi, kao članica ERS-a, Maletić je svesna velikog pritiska koji dolazi s pozicije na kojoj se nalazi. Evropski budžet, koji iznosi 192 milijarde eura, mora se trošiti na način koji omogućava oporavak i razvoj članica EU. To se ne može postići bez strogih pravila i nadzora, što je Maletić postavila kao svoj prioritet u radu Evropskog revizijskog suda.
Ona napominje da će ERS nastaviti da sprovodi rigorozne provere i izveštaje koji omogućuju identifikaciju nedostataka i pravovremeno reagovanje na iste. U tom smislu, ističe da je ključna komunikacija sa svim relevantnim institucijama i javnošću, kako bi se poboljšala svest o važnosti odgovornog trošenja evropskih sredstava.
Uz sve to, Ivana Maletić takođe naglašava značaj podrške inovacijama i projektima koji mogu doprineti dugoročnoj stabilnosti i prosperitetu zemalja članica. Očekuje se da će u narednom periodu ERS se fokusirati na smanjenje birokratije koja često koči razvoj i brz odziv na hitne situacije, kao što je pandemija COVID-19.
Zaključuje da je oporavak nakon krize zahteva prilagodljivost i inovativne pristupe, ali da to ne sme doći po cenu gubitka transparentnosti i odgovornosti u trošenju javnih sredstava. Maletić veruje da će kroz nastavak istraga i reformi, EU postati otpornija na buduće izazove.
