Izložba Ivane Ranisavljević u galeriji „Podroom“ Kulturnog centra Beograda, nazvana „Tuđe kože“, postavlja važna pitanja o pravima žena i njihovom položaju u savremenom društvu. Ovi radovi su rezultat četvorogodišnjeg istraživanja umetnice, koje je predstavljeno kao deo njenog doktorskog rada na Fakultetu likovnih umetnosti. U proteklih 15 godina, Ranisavljević je izvela brojne performanse u Italiji, Poljskoj, Estoniji, kao i u Beogradu i u dvorištu svog doma nedaleko od Lazarevca. Umetnica je poznata po tome što svoje telo koristi kao slikarsko platno, transformišući svoje lične iskustva i društvene komentare u umetničke radove.
Jedan od najimpresivnijih performansa, „Zašivanje usta“, emotivno je doživet tokom otvaranja izložbe. Ovaj rad duboko reflektuje način na koji su žene kroz istoriju često biti ućutkivane, ukazujući na borbu za glas i slobodu izražavanja. Ostavlja snažan utisak na posetioce, pozivajući ih na razmišljanje o aktuelnim temama vezanim za ženstvo i identitet.
Prema rečima Vladimira Bjeličića, kustosa Kulturnog centra Beograda, Ranisavljević je poznata na lokalnoj umetničkoj sceni kao umetnica koja se bavi telesnim performansom. Na izložbi je predstavljena ambijentalna instalacija sastavljena od različitih video i fotografski materijala koje je umetnica stvorila tokom svog istraživanja. Ovi radovi pružaju jedinstven uvid u njen kreativni proces i istraživanje ženskih identiteta.
Jedna od ključnih tema u Ranisavljevićinim radovima je pitanje nasleđa i kako porodične i rodbinske veze oblikuju individualne sudbine. Instalacija koja je deo njenog istraživanja pod nazivom „Antitelo klana“ istražuje uticaj porodičnih odnosa na pojedince, naglašavajući koliko smo svi u velikoj meri oblikovani svojim okruženjem i očekivanjima koje donosi društvo.
Umetnica ističe da se kroz radove može primetiti težnja da se istraže kolektivne i lične težnje, kao i nasleđe koje često oblikuje percepciju budućih generacija. „Pletem zlatne niti kolektivnog nesvesnog“, kaže ona. Ova izjava znatno objašnjava njenu umetnost i način na koji promišlja o ulozi žene u društvu.
Na izložbi se ističe i bela platna sa porukama koje govore o diskriminaciji žena. Ranisavljević izražava frustraciju jer se mnoge reči koje opisuju žene u društvu ne nalaze u muškom rodu. Izrazito su zapažene fraze kao što su „jalova“, „raspuštenica“, „usedelica“, što ukazuje na nepravedno etiketiranje žena, dok se muškarci često ne suočavaju sa istim pritiscima i definicijama.
Rukom izvezene poruke, kao što su „Ženska glavo“ ili „Pomaže li ti muž“, manifestuju stvarne probleme sa kojima se suočavaju žene u savremenom društvu. Umetnica posebno ističe fraze koje govore o fizičkom i seksualnom nasilju, ukazujući na to koliko su takvi problemi duboko ukorenjeni i implikativni za društvo u celini.
Crveni konac, koji Ranisavljević koristi kako bi izvezla poruke, nije slučajan. Crvena boja simbolizuje strast, ali i agresiju i ljubav, a sama izložba predstavlja alarmantno stanje patrijarhalnog društva koje negativno utiče na žene. „Moji umetnički radovi govore ne samo za mene, već i za druge žene,“ kaže umetnica, naglašavajući važnost zajedničkog glasanja i podrške.
Izložba „Tuđe kože“ otvorena je do 15. februara, a posetioci će imati priliku da dožive svaki od radova na svoj način. Oni koji žele dodatna objašnjenja moći će da učestvuju u stručnom vođenju kroz izložbu, što pruža priliku za dublje razumevanje konteksta i porukâ koje Ranisavljević prenosi kroz svoje delo. U ovoj izložbi, kreativnost se susreće sa društvenim angažmanom, pozivajući na promišljanje i akciju u pravcu unapređenja položaja žena u društvu.
