Koncert pod nazivom „Buđenje potisnute muzike“ održan je u Beogradu, u Muzeju nauke i tehnike, gde je posetiocima predstavljena obnovljena orkestarska dela uz upotrebu inovativne muzičke tehnologije Simphonova. Ovaj događaj je okupio mnoge ljubitelje muzike, a posebno je bio značajan jer je fokus bio na delima kompozitora koje su stvarane u periodu nacističkog režima.
U centru pažnje koncerta bili su sopran Marija Jelić i dirigent Šeli Kac, koji je takođe i osnivač projekta. Njihov nastup bio je osveženje za publiku, koja je imala priliku da uživa u muzičkim delima od kompozitora poput Kriga, Hanfa, Bordevik-Ropmana i Kana, čija su dela dugo bila zapostavljena i potisnuta. Zahvaljujući angažovanju izdavačke kuće Donemus, ova dela su konačno dostupna da budu izvedena i prisutna na koncertnoj sceni.
Tokom koncerta, svaka izvedba stekla je iskren aplauz i ovacije, što ukazuje na to da su posetioci prepoznali kvalitet i emotivnu dubinu ovih kompozicija. Dirigent Šeli Kac je, objašnjavajući tehnološke aspekte projekta, istakao kako Simphonova spaja napredne hardverske i softverske komponente, nudeći jedinstvenu mogućnost kontrole zvuka i interpretacije orkestarske muzike.
Ova inovativna tehnologija omogućava dirigentima da koriste konvencionalne gestikulacije, ali uz viši nivo preciznosti. To znači da su, zahvaljujući Simphonovi, dirigenti u mogućnosti da sjedinjuju fizičku izvedbu sa virtuelnim instrumentima, čime se postižemo veći nivo izražajnosti i preciznosti u interpretaciji.
Osim vrhunske muzike, projekat „Buđenje potisnute muzike“ uključuje i saradnju nekoliko institucija relevantnih za muzičku i kulturnu scenu. U realizaciji snimanja ovih muzičkih dela učestvovali su Biblioteka Bečkog holokausta u Londonu, Symphonova, izdavačka kuća Donemus i Leo Smit fondacija. Ove institucije su od suštinskog značaja za očuvanje muzičke baštine i promociju zapostavljenih dela koja su deo istorije i kulture.
Jedan od ciljeva ovog projekta je i osvetljavanje muzičkog stvaralaštva koje je trpjelo zbog političkih okolnosti, kao i podizanje svesti o umetničkom izražavanju u teškim vremenima. Izvedba ovih dela je više od samo koncerta; to je poruka o postojanju umetnosti kao otpora i njenoj važnosti u očuvanju ljudskog duha.
U današnjim vremenima, kada je umetnost često pod pritiskom različitih društvenih i političkih faktora, ovakvi projekti podsećaju na važnost slobodnog izražavanja i stvaranja, bez straha od represije. Publika u Beogradu je svojim prisustvom pokazala da ceni i želi da čuje muziku koja je dugo bila u senci, a koncert je postao platforma za dijalog o ulozi muzike u društvu.
Na kraju, „Buđenje potisnute muzike“ nije samo koncert već i važan kulturni događaj koji doprinosi razumevanju složenosti umetnosti kroz istoriju. Tehnološki napredak koji omogućava izvođenje ovih dela donosi novu dimenziju u klasičnu muzikoteku, stvarajući most između prošlosti i budućnosti u interpretaciji orkestarskih kompozicija. I dok se svet menja, muzika ostaje neizostavni deo ljudske prirode i njenog izražavanja, a ovakvi događaji potvrđuju njenu večnu vrednost i značaj.
