Bivši odbegli ruski zvaničnici i disidenti otkrili su kompleksne aranžmane usmerene ka bezbednosti ruskog vladara, a nova istraga ruskog istraživačkog projekta Radija Slobodna Evropa, pod nazivom „Sistema“, razotkrila je da je Putinova kancelarija u luksuznom imanju Novo-Ogarjovu, blizu Moskve, replicirana na više lokacija, uključujući Soči i Valdaj.
Ovaj aranžman omogućava Kremlju da prikrije stvarnu lokaciju gde se Putin nalazi tokom službenih sastanaka i javnih nastupa. Analizom skoro 700 video-snimaka sa sastanaka ruskog predsednika otkrivene su sitne, ali značajne razlike koje ukazuju na postojanje više kancelarija. Na primer, tokom intervjua emitovanog 11. oktobra 2020. godine, u kojem je Putin govorio o testiranju hipersonične rakete, grafika je ukazivala na lokaciju Novo-Ogarjovo, ali detalji poput položaja kvake na vratima otkrivaju da snimak zapravo nije nastao u toj kancelariji.
Izveštaji sugeriraju da su neki snimci zapravo napravljeni gotovo 1.600 kilometara južnije, u državnoj rezidenciji Bočarov Ručej u Sočiju. Dokazi o ovoj obmani uključuju i putničke dokumente, uzorke na Putinovim kravatama, oblik TV stalka, pa čak i nijansu stola – sve to pokazuje da je situacija mnogo složenija nego što izgleda.
U poslednjim godinama, Putin je navodno sve više preferirao boravak u Valdaju, naročito od februara 2023, kada je započeo sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu. Istraživački projekat „Sistema“ sugeriše da su mnogi od njegovih sastanaka koji su se zvanično izveštavali kao održani u Novo-Ogarjovu, zapravo održani u Valdaju. Ekipe ruske državne televizije su navodno davale zavet na čuvanje tajne prilikom snimanja na alternativnim lokacijama, dok su zvaničnici bili obavezni da delimično snimaju Putina.
Priče o replikama kancelarija nisu nove, ali su se sada pojavili novi detalji putem izvora kao što je Gleb Karakulov, bivši oficir Putinove lične bezbednosti koji je pobegao iz Rusije. On je otkrio informacije o obmanama i objasnio kako se često dešavalo da Putin bude u Sočiju, dok su televizijske emisije izveštavale o njegovim aktivnostima u Novo-Ogarjovu. Karakulov je primetio da je među kolegama postojala sarkastična šala o umetničkim replikama kancelarija.
Osim ovih mera, Kremlj je navodno preuzeo druge mere opreza, uključujući postavljanje putinovih dvojica, o čemu su glasine u opticaju još od početka invazije na Ukrajinu. Iako još nije dovoljno potvrđeno, takve tvrdnje dodatno doprinose atmosferi misterije oko ruske politike i Putina lično.
Analitičari sugerišu da je ovo sve deo šire strategije usmerene na zavaravanje ne samo stranih obaveštajnih službi, već i domaće javnosti. Ovaj oblik dezinformacija omogućava Putinu da stvori sliku o tome da je aktivan u Moskvi, dok zapravo sprovodi svoje aktivnosti iz bezbednijih lokacija.
Osim toga, postavlja se pitanje da li ova paranoja o bezbednosti može uticati na liderovu sposobnost donošenja odluka. Zašto bi inače državnik koji se ponosi svojom pozicijom imao toliko složenih mera zaštite? Karakulov se pitao da li ovakve strategije ukazuju na to da se sam Putin boji ozbiljnih pretnji, što dodatno naglašava njegovu nesigurnost s obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju.
Ova tema ostavlja otvorenim mnoga pitanja o unutrašnjim strategijama ruskog lidera, kao i o tome kako se sam Putin nosi s pritiscima koje nosi njegova visoka funkcija, dok simultano mora da obezbedi da ga svet vidi kao lidera koji se aktivno bori za interese svoje zemlje. U svetlu ovih otkrića, jasno je da Kremlj nastavlja da koristi složene i raznovrsne strategije za očuvanje moći i kontrole nad narativom.
