Nekadašnji američki ambasador u Srbiji i Severnoj Makedoniji, Kristofer Hil, nastavio je sa svedočenjem na suđenju protiv četvorice bivših vojnih lidera tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u Hagu. Suđenje se vodi protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, a Hil je svedočio o ratnim događajima na Kosovu i Metohiji krajem devedesetih godina, naglašavajući brojne slučajeve hapšenja, uključujući i novinare.
Hil je, tokom trećeg dana svojeg svedočenja, odgovarao na pitanja sudije o situaciji s dvojicom srpskih novinara koji su uhapšeni. Izjavio je da su u trenutcima kada su se desila ta hapšenja, američki zvaničnici jasno stavili do znanja da ne mogu podržavati takve radnje, posebno ne kidnapovanje ljudi. Ovaj komentar ilustruje njegovu zabrinutost glede kršenja osnovnih ljudskih prava tokom sukoba.
Tokom svedočenja, Hil je pominjao svoje sastanke s liderom Albanaca Ademom Demaćijem, koga je karakterisao kao vrlo strogog i s jakim stavovima prema Beogradu. Ocenio je da je Demaći bio teško sagovornik, istakavši da je pregovaračka pozicija bila otežana zbog takvih ličnosti. Hil je takođe napomenuo da tzv. OVK nije imala jasan politički plan, već se činilo da su njeni vođe više fokusirani na vojnu organizaciju nego na političke ciljeve, što je otežavalo komunikaciju i postizanje sporazuma.
Bivši ambasador je istakao da je pitanje nezavisnosti Kosova često korišćeno kao parola, dok su stvarni ciljevi vođa OVK ostajali nejasni. Rekao je da je teško bilo naći sagovornike koji bi bili otvoreni za razgovor, a kao primer naveo je Hašima Tačija, koji je bio deo „direkcije Glavnog štaba“ i sa kojim se moglo razgovarati u smislu postizanja dogovora.
Zanimljivo je da je Hil komentarisao i uticaj Rambujea, ističući da je potpisivanje sporazuma menjalo stavove tadašnjeg vođe Srbije Slobodana Miloševića prema mogućnostima postizanja dogovora s Albancima. Izneo je stav da je bitno bilo poslati jasnu poruku Srbima da se trebaju uključiti u proces, kako bi zaštitili svoje interese i postali deo raspodela moći u novonastalim okolnostima.
U nastavku svedočenja, Hil je naglasio da su Albanci, po njegovom mišljenju, često iznosili ideje o nezavisnosti, ne sumnjajući u to da su delili zajedničke ambicije na tom putu. Suđenje protiv sada optuženih bivših komandanata OVK je započelo 2023. godine, tri godine nakon njihovog hapšenja i prebacivanja u pritvor Specijalizovanih veća u Hagu.
S obzirom na to da su prošle više od dve godine od početka suđenja, proces ulazi u završnu fazu, s očekivanjem presude u prvoj polovini 2026. godine. Optužnica protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija obuhvata teške zločine protiv čovečnosti, uključujući progon, mučenje, ubistva i prisilne nestanke, kao i ratne zločine kao što su surovo postupanje i protivpravno lišenje slobode.
Prema optužnici, navedena dela su izvršena u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine na različitim lokacijama u AP Kosovu i Metohiji, ali i u severnom delu Albanije. Istraživanja su pokazala da su pripadnici OVK delovali protiv stotina civila, koji nisu bili uključeni u sukobe. Četvorica optuženih su do danas negirali svoju krivicu i u toku suđenja se predstavljaju kao nevini, što dodatno komplikuje pravni proces.
S obzirom na kompleksnost situacije i povijesne okolnosti, suđenje se smatra jednom od ključnih tačaka za razumevanje rata na Kosovu i njegovih posledica, a svedočenja poput Hila pružaju značajan uvid u političku dinamiku tog perioda.
