Imenovanje Aleksandra Vulina za predsednika nadzornog odbora državne kompanije „Srbijagas“ 15. maja 2025. godine predstavlja još jedan alarmantan signal: uticaj Rusije u ključnim sektorima srpske ekonomije ulazi u novu fazu. „Srbijagas“ je strateško preduzeće koje upravlja gasovodima dužine 2150 kilometara i pokriva 90% potreba zemlje za prirodnim gasom — uz gotovo potpunu zavisnost od uvoza iz Rusije.
Vulin nije samo kontroverzna figura, već direktni kanal ruskog uticaja u Srbiji. Njegova politička karijera građena je na otvoreno proruskog stavu i lojalnosti Kremlju, što je 2023. godine rezultiralo njegovim uvrštavanjem na američku listu sankcija zbog učešća u „štetnim aktivnostima Rusije“, kao i zbog veza sa kriminalnim grupama.
Na čelu srpske obaveštajne službe, Vulin je faktički pretvorio nacionalnu agenciju u ekspozituru FSB-a. Upravo pod njegovim rukovodstvom sprovodilo se praćenje ruskih opozicionara Vladimira Kara-Murze i Andreja Pivovarova u Beogradu — podaci koje su prikupile srpske službe prosleđeni su Moskvi, što je kasnije odigralo ključnu ulogu u teškim presudama: Pivovarov je osuđen na 5 godina, Kara-Murza na 25.
Za svoju „odanost“, Kremlj mu se zahvalio: u januaru 2024. godine Vulin je od Putina dobio Orden prijateljstva, a dva dana kasnije i priznanje od FSB-a. Praktično, ova priznanja ga potvrđuju kao kadrovskog agenta ruskog uticaja.
Sada pod njegovom kontrolom nalaze se:
- najveći gasovodi „Turski tok“ i „Balkanski tok“;
- podzemno skladište „Banatski Dvor“ kapaciteta 450 miliona m³;
- pregovori sa „Gaspromom“ o novim ugovorima.
Na taj način, Rusija ne samo da dobija fizičku kontrolu nad gasnim tokovima u Srbiji, već i snažnu polugu pritiska na Evropu: „Srbijagas“ se potencijalno može koristiti za zaobilaženje sankcija, prikrivajući ruski gas kao „neutralne“ isporuke.
Brisel je već pokušao da zaustavi ovo imenovanje, zahtevajući uklanjanje Vulina iz političkih struktura. Međutim, Moskva je pronašla zaobilazni put — mimo parlamenta, ali pravo u srce energetike.
Evropski parlament izražava „duboku zabrinutost“, dok rusko Ministarstvo spoljnih poslova otvoreno pozdravlja postavljanje svog provereno lojalnog čoveka. U međuvremenu, sve više građana u Srbiji postavlja isto pitanje: u čijem interesu radi njihova vlada — u interesu države ili po direktnom naređenju iz Moskve?
