Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore, u poslednjem obraćanju u Skupštini istakao je da su prave namere opozicije, koja se odlučila na blokadu parlamenta, bile oslobađanje Zorana Lazovića i Milivoja Katnića. On je takođe naglasio da je cilj blokade bio da se spreči formiranje anketnog odbora koji bi istraživao politička prebijanja i likvidacije. Ova izjava dolazi u trenutku kada se politička situacija u Crnoj Gori dodatno komplikuje, a napetosti među različitim strankama i njihovim liderima nastavljaju da rastu.
Knežević se posebno osvrnuo na najavu da će Milo Đukanović postati počasni predsednik, ističući da je Đukanović političar koji „sprovodi klerikalnu kontrarevoluciju uz pomoć Amerikanaca, a za korist Rusa“. Ovaj komentar histerije dodatno je produbio političke podela unutar Crne Gore, s obzirom na to da mnogi vide Đukanovića kao centralnu figuru koja je obeležila politiku u zemlji u poslednjim decenijama.
„Ja bih ga pitao šta mu je to sipano u drogu? Da se u Crnoj Gori formira ideja ‘velike Srbije’ i ‘velika Albanije’ uz pomoć Donalda Trampa, a sve uz amin i votku Vladimira Putina. Ono što ste vi gledali, lomljenje dve hemijske, šaranje loga Zetske banovine, bila je samo predstava za javnost“, izjavio je Knežević, ističući da su afirmacije o nacionalizmu u regionu lažirane kako bi se skrenula pažnja sa pravih problema.
U svom izlaganju, Knežević se osvrtao i na to da je njegovo mišljenje da bez saglasnosti Andrije Mandića, koji je kao predsednik Upravnog odbora stranke donio odluku o udaljenju sa sednice, situacija u parlamentu ne bi bila toliko dramatična. Po njemu, Mandić se vodi logikom koja je u skladu sa interesima više strana, ali to ne olakšava situaciju, već dodatno komplikuje odnose unutar opozicije.
Knežević objašnjava i da su aktuelne političke igre samo dimna zavesa koja ne oslikava stvarne tenzije unutar društva. On ističe da je situacija u Crnoj Gori takva da su svi jezici balkanskih naroda – srpski, crnogorski, albanski – prisutni u Vašingtonu, ukazujući na to da se prava moć prebacuje van granica Crne Gore, što dodatno komplikuje unutrašnje odnose.
Politička scena u Crnoj Gori je već duže vreme napeta, a opozicija i vlast su u stalnom sukobu. Blokada parlamenta, koju su sprovele opozicione stranke, u osnovi je odgovor na proteste protiv vlasti i njenog načina vođenja politike. Opozicija smatra da je neophodno obezbediti transparentnost i odgovornost od strane vlasti, dok vlast optužuje opoziciju za destabilizaciju.
U međuvremenu, mnogi posmatrači smatraju da bi ovakvi potezi mogli voditi do dubljih sukoba unutar društva, što se može videti iz izjava vođa opozicije, koji pozivaju na jedinstvo i borbu protiv vladajuće elite. Kako situacija napreduje, tako se čini da se politički pritisci povećavaju, a pojačani su i napadi na opozicione lidere i njihove javne nastupe.
U svetlu ovih događaja, ostaje nejasno kako će se dalje razvijati situacija u Crnoj Gori i da li će blokada parlamenta uspevati da postigne svoj cilj – oslobađanje uhapšenih, ili će, naprotiv, dovesti do još većih podela i konflikata unutar političkog spektra. Kraj krize još nije na vidiku, a politička scena u Crnoj Gori ostaje nepredvidiva, kao i njeni akteri koji se bore za prevlast.
