Sjedinjene Američke Države planiraju da na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji sledeće nedelje predstave novi plan za rešavanje ukrajinske krize, prenosi Blumberg. Ovaj plan će biti iznet od strane specijalnog predstavnika za Ukrajinu, Kita Keloga, koji je bio blizak saradnik bivšeg predsednika Donalda Trampa. Oni koji su bili upoznati sa ovim informacijama, govorili su pod uslovom anonimnosti i nisu želeli da otkriju više detalja o samom planu ili formatu diskusija.
Konferencija će se održati od 14. do 16. februara, a predstojeći razgovori dolaze nedelju dana pre nego što će se obeležiti trogodišnjica ruske invazije na Ukrajinu. U poslednjim izjavama, Kelog i ostali zvaničnici su ukazivali na strategiju koja se bazira na ideji „mir kroz snagu“, što sugeriše da bi SAD i njihovi saveznici mogli da traže načine da se uspostavi mir tako što će najpre ojačati poziciju Ukrajine.
Jedan od ključnih elemenata plana može uključiti zamrzavanje trenutne situacije na bojištima, pri čemu bi okupirane teritorije ostale u limbu, ali bi se Ukrajini ponuđene dodatne bezbednosne garancije. Ova strategija ima za cilj da Moskvi oteža da ponovo započne napade nakon eventualnog prekida vatre. Proteklih meseci, ukrajinske obveznice su pokazale rast, što se delimično može pripisati spekulacijama o mogućem pomaku prema miru u regionu.
Kelog je naglasio da bi izbori u Ukrajini mogli biti organizovani nakon uspostavljanja prekida vatre, dok je Tramp ukazao na mogućnost da bi pristup kritičnim mineralima mogao biti deo dogovora u odnosu na podršku SAD. Penzionisani general, koji je takođe najavio prisustvo konferenciji u Minhenu, podvukao je ove informacije.
Predsednik SAD, takođe, upozorio je Rusiju na veliku kaznu u slučaju da ne učestvuju u pregovorima. Portparol Bele kuće nije se odmah oglasio povodom ovih izjava, ostavljajući mnoge detalje nejasnim u vezi sa predstojećim diskusijama.
Za Ukrajinu, članstvo u NATO ostaje ključni prioritet i najveća potvrda njene sigurnosti. Kijev priznaje da su izglede za brzo članstvo trenutno ograničeni. U međuvremenu, predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, izrazio je volju da raspravlja o mogućim izborima posle završetka rata, kada se ukine vanredno stanje.
U međuvremenu, ključni savetnik ukrajinskog predsednika, Andrij Jermak, razgovarao je sa američkim savetnikom za nacionalnu sigurnost, Majklom Valcom, dok je portparol ruskog predsednika, Vladimira Putina, primetio da se kontakti između američkih i ruskih agenata intenziviraju. Ovi razgovori pokazuju naznake mogućeg popuštanja ranijih stavova i volje za dijalog s obzirom na Trampov plan.
Zelenski je nedavno ponovio svoju spremnost da razgovara sa Putinom o strategijama za okončanje rata, uz obezbeđivanje prisustva ukrajinskih partnera. Njegova izjava ukazuje da je otvorenost za dijalog prisutna, za razliku od ranijih tvrdnji o nedostatku pregovora.
U svetu koji se suočava sa stalnim geopolitičkim previranjima, prožimanje ovih međudržavnih odnosa i dijaloga može doneti neke izglede za mir. Ukrajina, koja se suočava sa teškim okolnostima, traži međunarodnu podršku, a svaki korak ka dijalogu može biti ključan u stabilizaciji situacije. Trampov plan i težnja za postizanjem mira preko serviranja svoje strategije na Minhenskoj konferenciji postavljaju temelje za dalji razvoj događaja na ovoj kritičnoj geopolitičkoj sceni.
