Izrael je započeo obimne zračne napade na Iran, fokusirajući se na ključne ciljeve kao što su iranska nuklearna postrojenja, fabrike balističkih projektila, sistemi protivvazdušne odbrane, i važni vojni lideri. Ove akcije su deo izraelske strategije da spreče Teheran u razvoju nuklearnog oružja, a generalmajor Fayez al-Duwairi je ukazao na to da će logistički izazovi dodatno otežati uspeh izraelske vojske.
Tokom gostovanja na Al Jazeeri, Al-Duwairi je detaljno objasnio da su iranska nuklearna postrojenja smeštena duboko u planinskim predelima. Naglasio je da je jedina bomba koja može uništiti infrastrukturu u Natanzu, Fordowu, i Araku GBU-57, koja teži više od 12 tona. Izrael, prema njegovim rečima, ne poseduje avione sposobne za nošenje ove bombe, što dodatno komplikuje operaciju.
Izvori ističu da bi američki strateški bombarderi bili potrebni za uspešno izvršenje takve misije, s obzirom na to da GBU-57 može probiti do 60 metara armiranog betona i kamenite strukture. Al-Duwairi je naglasio da napadi na ovako duboko smeštene ciljeve zahtevaju naprednu tehnologiju i preciznost.
U ranim jutarnjim satima u petak, izraelska vojska je započela opsežne napade, pružajući obaveštenja o operaciji koja se opisuje kao početak dugoročnog cilja smanjenja iranske sposobnosti za proizvodnju nuklearnih oružja. Izrael se pohvalio da su njihovi napadi uspešno pogođeni u ciljevima, dok Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izjavila je da je iranska vlast obavestila kako nuklearni reaktor u Busheheru nije bio meta napada.
Prema izvorima, sigurnosni izvori iz Izraela navode da je uništeno iransko nuklearno postrojenje u Natanzu, iako IAEA ne beleži promenu u radijaciji na ovom lokalitetu. Na konferenciji za novinare, generalni direktor IAEA-e, Rafael Grossi, rekao je kako je nemoguće uništiti iranske nuklearne kapacitete jednim napadom, s obzirom na strukturu postrojenja.
Američki izvori navode da bi Sjedinjene Američke Države mogle pružiti logističku podršku Izraelu, uključujući obaveštajnu podršku i dopunu goriva u vazduhu. CBS je takođe prenela da je Trumpova administracija razmatrala načine za podršku izraelskim vojnim akcijama, ali bez direktnog vođenja.
Prema izjavama izraelske vojske, održano je 200 borbenih aviona koji su napali oko 100 različitih ciljeva širom Irana koristeći preko 300 bombi. Izraelski premijer Benjamin Netanyahu je nazvao napad „određujućim trenutkom u istoriji Izraela,“ naglašavajući važnost operacije koja se sprovodi protiv iranskih nuklearnih postrojenja.
Ministar odbrane Izraela, Israel Katz, rekao je da su vojni napadi bili usmereni na komandante Iranske revolucionarne garde, vojnike, obaveštajce, kao i iranske naučnike u nuklearnoj oblasti. Katz je naglasio kako će izraelska vojska nastaviti da sprovodi operacije sa ciljem trajnog zaustavljanja iranskog nuklearnog programa.
Ova situacija predstavlja novi razvoj u regionalnim tenzijama i ukazuje na stalnu animoznost između Izraela i Irana. Ukoliko se napadi nastave, postoji zabrinutost da bi to moglo dovesti do povećanih sukoba u regionu i uticati na globalnu stabilnost. IAEA je pod pritiskom da dodatno proveri situaciju, a stanje u regionu ostaje napeto i neizvesno. Gledajući unapred, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja, s obzirom na moguće posledice po regionalnu i globalnu sigurnost.
