Analiza Ekonomskog instituta pokazala je značajne promene na tržištu nekretnina u Hrvatskoj, gde su u prošloj godini cene stanova u 22 od 23 velika grada zabeležile porast. Ova analiza pruža uvid u trenutne trendove, cene i razlike u potražnji i ponudi među gradovima.
U Splitu su zabeležene najviše cene stanova, sa prosečnom vrednošću od 3.728 evra po metru kvadratnom, dok je Dubrovnik na drugom mestu sa 3.217,35 evra. Zagrebačka tržišna cena iznosi 2.751 evro, a ostali gradovi poput Rijeke (2.394 evra), Zadra (2.222 evra), Šibenika (2.060 evra) i Velike Gorice (2.016 evra) postavljaju se kao tržišta sa prosečnim cenama između 2.000 i 3.000 evra po kvadratnom metru.
S druge strane, Vukovar beleži najniže prosečne cene stanova, sa samo 707 evra po kvadratu, dok Požega i Čakovec imaju cene od 1.000 i 1.069 evra. U preostalim gradovima, prosečne cene se kreću od 1.112 evra u Bjelovaru do 1.936 evra u Koprivnici.
Ministarstvo državne imovine je procenilo da prosečna cena kvadratnog metra stana na nacionalnom nivou iznosi 2.250 evra, s tim da su najviše cene zabeležene u Splitsko-dalmatinskoj županiji (5.013 evra), dok je Virovitičko-podravska županija zabeležila najnižu cenu od svega 186 evra po kvadratnom metru.
Kada je reč o tržištu najma, Rijeka, Dubrovnik, Požega i Čakovec su jedini gradovi u kojima su cene najma zabeležile pad u 2024. godini. Čakovec beleži drastičan pad od 90 posto, dok su Dubrovnik i Rijeka s padom od 46,5 i 42,5 posto, respektivno. U Požegi je pad iznosio 28,2 posto u odnosu na prethodnu godinu.
Prema analizi „Tržište prodaje i najma stanova u velikim gradovima u 2024. godini“, prosečna cena najma kvadratnog metra u Rijeci iznosila je 8,9 evra, što je svrstava među pet gradova sa najvišim najmovima u Hrvatskoj. Zagreb se ističe sa najvišom prosečnom cenom najma od 11,3 evra po kvadratu, dok Split beleži prosečnu cenu od 11 evra, a Zadar 10,3 evra. Šibenik ima prosečnu cenu od 7,7 evra po kvadratu.
Važno je napomenuti da se prosečna cena najma u obalnim gradovima poput Splita i Šibenika nije menjala, dok su u Dubrovniku i Rijeci zabeležene niže prosečne cene nego prethodne godine. Te promene mogu biti posledica sezonskih faktora i veće ponude nekretnina na tržištu.
Dr. Ivana Rašić, direktorka Ekonomskog instituta, ukazuje na mogućnost da se po završetku turističke sezone deo nekretnina vraća na tržište dugoročnog najma. To može dovesti do porasta ponude i snižavanja cena, barem u kratkom roku. Uvođenje poreza na nekretnine predstavlja još jedan faktor koji može pozitivno uticati na tržište dugoročnog najma, jer se porez ne plaća na nekretnine izdate za stalno stanovanje.
Tržište nekretnina u Hrvatskoj trenutno prolazi kroz dinamične promene, a trenutni trendovi i analize pružaju korisne uvide za investitore, kupce i iznajmljivače. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se prilagoditi načini na koje se nekretnine prodaju i iznajmljuju u budućnosti, s obzirom na ekonomsku klimu, potražnju i promene zakonskih regulativa.
