Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, Igor Popović, danas je proteran s Kosova i Metohije nakon što je izrečena presuda zbog njegovih izjava na parastosu Srbima u Orahovcu, održanom sredinom jula. U izjavi koju je dao za Kosovo onlajn, Popović je naglasio da ne priznaje nikakvu krivicu i da ne želi da ima bilo kakav sporazum sa pravosuđem koje vodi Albin Kurti.
Popović je prema rečima iz medija prešao administrativni prelaz, govoreći o teškoćama koje je prošao. Istakao je da se suočava s teškim vremenima, ali da su teškoće koje proživljavaju Srbi na Kosovu i Metohiji daleko ozbiljnije. „Nikakvog sporazuma sa Kurtićevim pravosuđem nema, jer ja ne priznajem nikakvu krivicu za ono što sam rekao“, naglasio je.
Osnovni sud u Prištini izrekao je Popoviću kaznu od 3.000 evra i zabranio mu ulazak na Kosovo i Metohiju na dve godine. Pored toga, Popović se čvrsto drži svojih stavova o Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK), za koju tvrdi da je odgovorna za stradanje značajnog broja Srba na tim prostorima.
Njegove izjave izazvale su značajnu pažnju i polemiku, kako među političarima, tako i među građanima. Mnogi ga podržavaju, smatrajući da je govorio istinu koja je često zapostavljena u političkoj retorici. S druge strane, kritikovan je zbog svojih stavova i upotrebe reči koje neki smatraju uvredljivima.
Reakcije na njegovu presudu su podeljene. Dok jedni tvrde da je odluka suda deo šireg pritiska na srpski narod u pokrajini, drugi smatraju da je Popović prešao granicu i da je potrebno da pravosudni sistem radi svoj posao. Ovakve situacije dodatno obeležavaju složene odnose između Beograda i Prištine, koji još uvek nisu rešeni mnogo godina nakon sukoba.
Popović, sa druge strane, ponavlja da se ne plaši posledica i da će nastaviti da govori o stradanjima Srba na Kosovu i Metohiji, bez obzira na posledice. „Uvek ću se zalagati za istinu i pravdu, jer smatram da je to osnovna dužnost svakog čoveka“, rekao je on.
Situacija na Kosovu i Metohiji je i dalje napeta, a povratak srpske zajednice u normalan život se suočava sa mnogim izazovima. Prostor na kojem su se odvijali sukobi i dalje je podeljen, a mnogi Srbi se osećaju nesigurno u svojoj zemlji. Uprkos svemu, klubovi, društva i razne organizacije okupljaju se, organizujući različite događaje koji imaju za cilj da istaknu kulturu i tradiciju srpskog naroda.
I pored policijske i pravosudne represije, srpska zajednica na Kosovu nastavlja da se bori za svoja prava. Većina Srba u ovoj oblasti očekuje da će međunarodna zajednica, pre svega kroz EU i UN, imati veću ulogu u postizanju stabilnosti. Mnogi veruju da je neophodno naterati Prištinu da prestane sa diskriminacijom Srba i počne da ih tretira kao ravnopravne građane.
Iako su prošle godine otkako su se održali sukobi, rane su još uvek sveže, a mnogi se sećaju svojih dragih koji su stradali. Ove bolne uspomene osnažuju otpornost srpskog naroda na Kosovu, koji se ni danas ne smatra poraženim.
U ovom kontekstu, Popović se svrstava u red onih koji se bore protiv nepravde i smatraju da je glasanje za istinu od suštinske važnosti. Njegova situacija ukazuje na potrebu za dijalogom i razumevanjem, a ne na izolaciju i represiju. Način na koji se razvijaju događaji će sigurno uticati na budućnost srpske zajednice na Kosovu.
