Bivši predsednik Slobodan Milošević tokom suđenja u Hagu priznao je da je izdao srbe u Krajini, što je otkrio njegov savetnik i nekadašnji potpredsednik Republike Srpske, Emil Vlajki. Prema Vlajkijevim rečima, Milošević je bio izmanipulisan od strane Amerikanaca i nije shvatio pravu prirodu angažovanja snaga OUN. Kada ga je Vlajki pitao zašto nije delovao jače, Milošević je odgovorio: „Verovao sam im“.
Milošević je, kako je rekao, povukao glavnu body snagu i naoružanje iz Krajine nakon što mu je rečeno da se vojska RS neće angažovati u slučaju napada Hrvata. Smatrao je da je taj korak pomogao da se spasi srpski narod u regionu i uspostavi mir u Bosni i Hercegovini. On je isticao da su neki mogli smatrati ovu odluku izdajom, ali je za njega bila nužna da se obezbedi međunarodni legitimitet RS.
Uz to, tokom sednice Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije, Milošević se obrušio na Milana Martića i vođstvo Krajine nakon operacije „Oluja“. Izrazio je sumnju u sposobnost krajiških lidera da se odbrane, naglašavajući da su počeli da beže pre nego što su se Hrvati ozbiljno angažovali. Kazao je da su odluke o povlačenju vojske i stanovništva bile problematične i dovele do egzodusa.
Opozicija se, međutim, nije složila sa njegovim tumačenjem događaja. Vojislav Šešelj, lider radikala, istakao je da su Srbi imali mogućnost za osvajanje teritorija u Slavoniji i da su mogli bolje organizovati odbranu. Borisav Jović, bivši predsednik Predsedništva SFRJ, naglasio je da su i Srbi i Milošević bili izigrani od strane Zapada.
Milošević je, u okviru svog plana, pokušao da spasi Srbiju i izbegne sankcije, dok su ga istovremeno ometali ljudi poput Martića i Babića, koji su se pokazali kao neuspešni lideri u Krajini. U tom kontekstu, Milošević je hvalio svoje napore da se izbegnu teške posledice.
Milan Babić, bivši predsednik RSK, svedočio je protiv Miloševića, optužujući ga za izazivanje sukoba i za progon nesrpskog stanovništva. Tokom svog svedočenja, Babić je kritikovao Miloševića, govoreći kako je povukao srpski narod u rat, a na kraju su svi narodi trpeli posljedice.
Ova situacija pokazuje kompleksnost sukoba u bivšoj Jugoslaviji, gde su lične ambicije i međunarodni pritisci stvorili nesigurnosti koje su dovele do tragedija. Bivši vojni oficiri, poput Veselina Šljivančanina, ukazali su na brzinu kojom su se Krajina i njeni lideri povukli, što je rezultovalo sramotom koja se i danas oseća.
U okviru ovih iskaza, stiče se utisak da su mnogi aspekti vođenja rata, vojske i politike bili loše planirani i izvršeni, ostavljajući za sobom ožiljke koji će se teško zaceliti.
