Navršavaju se dve godine od tragičnog događaja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, gde je učenik K.K. počinio masovno ubistvo, ubivši devet đaka i jednog radnika obezbeđenja, dok je još petoro učenika i nastavnicu ranio. Ovaj stravičan incident, koji se desio 3. maja 2023. godine, ostavio je dubok trag u zajednici i postavio brojna pitanja o bezbednosti škola i odgovornosti porodica.
Danas, u 08.40 sati, kada je dečak započeo svoj krvavi pir, televizije su prekinule svoj program i zatamnile ekrane u znak poštovanja. Ispred škole, građani su se okupili da polože cveće i zapale sveće, odajući tako poslednju počast nastradalima. Fotografije žrtava postavljene su na ulazu škole, a ulica Kralja Milutina, koja vodi do škole, zatvorena je za saobraćaj kako bi se održao miran i dostojanstven skup.
Na Malom Tašmajdanu, tokom dana, svečana radionica pod nazivom „Vrlo jato u Vrtu vrlina“ okupila je odrasle i decu kako bi zajedno čuvali sećanje na žrtve i promovisali vrline po kojima će ih pamtiti. Na ovaj način, organizatori žele da podstaknu zajednicu na razmišljanje o pozitivnim osobinama nastradalih i kako će one nastaviti da inspirišu buduće generacije.
U večernjim satima, program komemoracije će se nastaviti forumom o uzrocima tragedije na Velikom Tašmajdanu, gde će se razmatrati propusti i odgovornosti koje su doprinele ovom strašnom činu. Organizacija manifestacije preuzela je ekipa koja se bavi osnivanjem Memorijalnog centra za žrtve masovnog ubistva, a podržava je Radna grupa koja je formirana sa ciljem da se obezbedi trajno sećanje na nastradale.
Vlada Srbije je prošle godine donela odluku o formiranju Radne grupe za uspostavljanje Memorijalnog centra, u kojem su identifikovani svi stradali, uključujući i čuvare. Za zločin je odgovoran K.K., koji tada nije imao 14 godina, te se prema zakonu ne može krivično goniti. Njegovi roditelji su, međutim, osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne zbog neodgovornosti i zanemarivanja.
Tokom događaja, K.K. je koristio očevu oružje, koje je neovlašćen uzeo iz porodičnog sefa. Njegovi postupci doveli su do višestrukog gubitka života, a potresne sudbine žrtava uzburkale su javnost i otvorile mnoga pitanja o bezbednosti mladih u obrazovnim institucijama.
Do sada su pokrenute brojne parnice protiv roditelja K.K. i škole, a presude predviđaju značajnu novčanu nadoknadu porodicama žrtava. Sa ovim tragedijama, srpsko društvo se suočava sa teškim pitanjima o prevenciji nasilja među mladima i odgovornosti institucija koje brinu o deci. Dok se sećamo žrtava, važno je nastaviti borbu za sigurniju budućnost i postaviti temelje za dodatnu zaštitu u školama.
