U selu Naupar kod Kruševca, na severu Srbije, odigrala se jedna od najstrašnijih kriminalnih priča koja se pamti. Muškarac star 55 godina, opsednut idejom o sticanju bogatstva, smislio je jeziv plan kojim je pokušao da se obogati na najmonstruozniji način. Naime, njegov plan uključivao je ubistvo 16-godišnjeg dečaka, rođenog sina njegove sestre, kako bi od osiguravajuće kuće naplatio iznos od 100.000 švajcarskih franaka za njegovo osiguranje koje je ranije ugovorio dok je boravio u Švajcarskoj.
Kobnog dana, 17. februara 1992. godine, stariji sin ovog muškarca, koji je bio u braku sa sestrinom kćerkom, namamio je nesrećnog dečaka u kuću svoga strica. Dečak nije mogao ni da nasluti kakav mu se užas sprema, jer su mu stariji sin i otac obećali pomoć u vezi sa radnim papirima za odlazak u Švajcarsku. U pozadini ovog lažnog obećanja, međutim, krila se strahota koja je dovela do jednog od najokrutnijih zločina.
Nakon što je dečaka doveo u kuću, dočekao ga je gastarbajter, za koga se ispostavilo da je poznati prevarant. U toj kući, dečak je brutalno pretučen. Njegov otac i brat su mu vezali ruke kaišem, zapušili usta kuhinjskom krpom, a potom su ga oborili na trosed gde je doživeo najgori mogući trenutak svog života. U nastavku mučenja, otac je dečaku motkom smrskao glavu, a zatim je telo polio benzinom i zapalio kako bi sakrio tragove zločina i onemogućio identifikaciju.
Njegov plan bio je da prijavi smrt svog sina švajcarskim vlastima i „podmetne“ im leš. Nakon izvršenog zločina, pobegao je u inostranstvo sa lažnim pasošem, misleći da će izbeći pravdu. Međutim, karma nije dugo čekala. U Švajcarskoj je uhvaćen zbog pljačke zlatare, za šta je dobio kaznu od 10 godina zatvora. Tokom suđenja, njegovi zločini su izašli na svetlost dana.
Njegov sin, koji je takođe učestvovao u ovom stravičnom delu, bio je osuđen na osam godina zatvora u Srbiji. Ova presuda je došla nakon što je srpski Okružni sud u Kruševcu utvrdio njegovu krivicu kao saučesnika u ubistvu. Nakon izdržavanja kazne u Švajcarskoj, otac je izručen Srbiji, gde mu je ponovno izrečena najteža kazna od 40 godina zatvora zbog zločina učinjenog iz koristoljublja „sa visokim stepenom monstruoznosti“.
Ovi događaji su primorali zajednicu da se suoči sa zločinom koji je izvršen u njihovom naselju, čime je njihova sigurnost i povjerenje u bliskost među ljudima narušeno. Naupare, poznato po manastiru iz 14. veka i svojoj slikovitoj prirodi, sada nosi mrlju jednog od najtežih zločina u svojoj istoriji.
Ovaj slučaj se i danas prepričava s nevericom i gnušanjem među meštanima, koji ne mogu da veruju da je tako nešto moglo da se dogodi u njihovoj blizini. Stravične vizije dečakovog mučenja i brutalnog ubistva ostavile su trajne ožiljke u zajednici, koja se bori da razume kako je neko mogao biti sposoban za takvu brutalnost. Mnogi se pitaju kako su ove porodične veze mogle postati tako toksične, da su doveli do najgoreg mogućeg ishoda.
Ovih dana, s obzirom na široko rasprostranjene informacije, stvara se diskusija o važnosti prosvetljenja i prevencije nasilja, kako bi se ovakvi događaji sprečili u budućnosti. U svetlu događaja iz Naupara, mnogi smatraju da je dužnost društva da reaguje i pruži podršku porodicama koje su pogođene kriminalom, kako bi se izbegli slični užasi.
