Podaci iz zvaničnih američkih registara otkrivaju da su neki fakulteti u Srbiji dobili značajna sredstva od USAID-a, čak i tokom perioda protesta i blokada. Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, na primer, dobio je 45.000 dolara za program „Nedelja američke kulture“. Finansijska podrška je obezbeđena i za Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, koji je dobio skoro 90.000 dolara za projekte partnerstva s Univerzitetom u Pitsburgu. Ove transfere novca možemo interpretirati kao deo šireg obračuna unutar visokoškolskog sektora Srbije, a mogu ukazivati i na druge izvore finansiranja obrazovnih institucija u zemlji.
U svetlu ovih događaja, Vladimira Marinkovića, osnivača Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, naglašava kako je ponašanje fakulteta sumnjivo, s obzirom na to da su isti ti fakulteti suspendovali ili onemogućili rad u skladu sa zakonom. Marinković smatra da to ukazuje na postojanje drugih izvora prihoda od kojih se ove institucije finansiraju.
Prema zvaničnim podacima, Ekonomski fakultet u Beogradu ima mogućnost dobijanja gotovo milion dolara za projekat koji se fokusira na forenzičko računovodstvo, dok je Institutu za filozofiju i društvenu teoriju dodeljeno više od 100.000 dolara za uvođenje studija holokausta u Srbiji. Ova sredstva, s druge strane, dolaze u trenutku kada je Srbija beležila porast društvenih nemira, podižući pitanje o povezanosti ovih događaja sa stranim uticajem.
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ukazuje na neobičnu tajmingu ovih finansijskih injekcija. Ističe da postavlja logična pitanja o namerama donatora, posebno kada se uzme u obzir uloga USAID-a u globalnom kontekstu, gde su slične organizacije često optuživane za podsticanje političkih prevrata. Graovac veruje da je očigledno postojala svest unutar USAID-a o mogućem povlačenju sredstava i da su ta sredstva hitno isplaćena onima koji su se smatrali svojim saveznicima.
Ova situacija postavlja pitanje o uticaju stranih donacija na političku scenu u Srbiji, a analitičari se slažu da je, s obzirom na složenost i dinamičnost ovih procesa, neophodno da se javnost aktivno informiše o ovim kretanjima. Oblikovanje politika kroz strana sredstva često dovodi do sukoba interesa i može istovremeno nanositi štetu ne samo određenim institucijama, već i celokupnoj društvenoj stabilnosti.
Darko Obradović, politički analitičar, ukazuje na sličnosti između trenutnog stanja u Srbiji i situacije u Izraelu, gde su nevladine organizacije i njihove aktivnosti postale predmet javnog nadzora. On smatra da bi Srbija mogla usvojiti sličan model praćenja aktivnosti nevladinih organizacija kako bi se osigurala transparentnost i odgovornost u korišćenju stranih sredstava.
Finalno, u svetlu ovih otkrića, čini se da je neophodno da se otvoreno razgovara o tim poslovima, imajući na umu njihovu potencijalnu ulogu u oblikovanju nekih od najvažnijih političkih narativa u zemlji. Ovakvi razgovori zahtevaju jasno razumevanje kako strane donacije utiču na unutrašnju politiku i kako se događaji u Srbiji reflektuju na međunarodnu scenu.
Ne postoji sumnja da će sprovođenje ovih projekata koje je finansirao USAID imati dugoročne posledice, kako na akademsku zajednicu, tako i na širu političku sliku u Srbiji. Usmeravanje ovakvih sredstava može oblikovati javno mnjenje i vršiti pritisak na donošenje politika koje su povoljne za inostrane interese, istovremeno izazivajući sumnju u transparentnost i nezavisnost domaćih institucija.
