U Srbiji, istraživanje koje se temelji na podacima prikupljenim između maja 2024. i aprila 2025. godine pokazuje kako deca sve više koriste internet, s posebnim interesovanjem za četbotove koji funkcionišu na osnovu veštačke inteligencije. YouTube ostaje dominirajuća platforma među decom, dok je WhatsApp premašio TikTok i zauzeo drugo mesto.
Prema analizi koju je sprovela kompanija Kaspersky, deca najviše pretražuju sadržaje vezane za internet komunikacije, sa 40% od ukupnih pretraga, dok audio i video sadržaji čine 35%. U mnogo manjoj meri se pretražuju sadržaji za odrasle, lutrije, nagradne igre i slično.
U današnjem digitalnom svetu deca provode mnogo više vremena pred ekranima nego ikada pre; istraživanja pokazuju da deca uzrasta od 8 do 10 godina prosečno provode šest sati dnevno ispred ekrana, dok deca od 11 do 14 godina provode čak devet sati. Ovaj trend reflektuje promene u digitalnoj kulturi i interakciji, koja je postala sastavni deo svakodnevnog života mladih.
U ovogodišnjem izveštaju primećeno je povećano interesovanje za alate veštačke inteligencije. Dok su prethodnih godina AI aplikacije bile van liste najkorišćenijih, Character.AI je sada među njima. Više od 7,5% svih pretraga odnosi se na AI četbotove kao što su ChatGPT, Gemini i Character.AI. Ova pojava predstavlja značajan skok u odnosu na prošlu godinu, kada su pretrage vezane za veštačku inteligenciju činile samo 3,19% ukupnih pretraga.
Međutim, važno je napomenuti da interakcija sa četbotovima nije bez rizika. Neki od njih mogu izložiti decu neprikladnom sadržaju ili dezinformacijama, naročito oni koji su prilagođeni od strane drugih korisnika. Zato je ključno razgovarati sa decom o načinu na koji koriste AI alate i obezbediti im alate za digitalno roditeljstvo koji će im pomoći da budu informisani i zaštićeni.
Osim alata veštačke inteligencije, deca se sve više interesuju za tzv. „brejnrot“ meme-ove, koji se šire putem kratkih video snimaka. Mnogi od ovih mimova, poput fraze „tralalero tralala“, predstavljaju zajedničke šale koje se brzo prenose među decom. Ovaj tip humora, koji je namerno haotičan i apsurdan, postao je deo digitalne kulture među mlađim generacijama.
Jedna od novina koja je skrenula pažnju analitičara je i igrica Sprunki, koja kombinuje muziku i vizuelnu interakciju. Ova igrica, koja zahteva od igrača da pogode ritam uz brzu muziku, postaje sve popularnija među decom. Njena dinamična grafika i zarazna igrivost čine je jednim od najpretraživanijih sadržaja na YouTube-u, gde se našla među pet najtraženijih igara, uz naslove poput Brawl Stars i Roblox.
Sve ovo ukazuje na to koliko su deca u Srbiji povezana sa savremenim digitalnim sadržajima i kako se njihovi interesi i ponašanja u velikoj meri oblikuju kroz internet. Sa stalnim razvojem tehnologije i novim trendovima, roditelji i edukatori se suočavaju s izazovima kako da pravilno usmere ovo sveprisutno korišćenje interneta. Opušteni razgovori sa decom o njihovim online aktivnostima, zajedno sa pravilnim korišćenjem tehnologije, mogu značajno contribuira njihovom zdravlju i sigurnosti u digitalnom prostoru.
U svetlu ovih saznanja, postaje jasno da razumevanje digitalne kulture i ponašanja dece nije samo važno za roditelje već i za celu zajednicu. Odgovorno korišćenje interneta, uz svest o rizicima i prilikama koje donosi, ključ je za zdrav razvoj mladih u savremenom svetu.
