U Bečićima je danas započeo Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana. Ova konferencija je organizovana pod pokroviteljstvom Saveza ekonomista Srbije, a predsednik tog saveza, Aleksandar Vlahović, podelio je svoja zapažanja o trenutnom stanju finansijskog sektora u regionu. Istakao je da, uprkos izazovima koje donosi produžena geopolitička i geoekonomska kriza, finansijski sektor regiona ostaje jak i otporan.
Vlahović je naglasio pozitivne aspekte globalne ekonomije, rekavši da su izbegnuti znaci globalne recesije, uprkos nekim pogoršanjima u fiskalnim performansama. On je ukazao na to da je rast javnog duga postao problem, čak i sa solidnim stopama rasta u različitim sektorima. Inflacija, kako je istakao, ostaje u većini slučajeva u prihvatljivom opsegu, ali visoka očekivanja inflacije i bazna inflacija ostaju veliki izazovi. Ova situacija dodatno stvara osećaj neizvesnosti u pogledu budućeg rasta cena.
Posebno je naglasio rast kreditne aktivnosti u sektoru stanovništva koji iznosi oko 12,3%. Ovo se može smatrati pozitivnim indikatorom, koji ukazuje na povećanu potražnju za kreditima i ekonomsko oživljavanje među građanima.
Tokom skupa, prisutni su razgovarali o osnovnim izazovima s kojima se suočavaju zemlje u regionu, a spomenuti su i sistemski problemi koje je potrebno rešiti. Konsenzus među učesnicima bio je dalji napor u modernizaciji poreskih sistema, razvoju saradnje među zemljama, kao i važnost unapređenja uslova za poslovanje.
U okviru rasprava, učesnici su takođe naglasili značaj održivog finansiranja i investicija koje će podržati ekonomski razvoj regije. Do sada su često postavljana pitanja o transparentnosti, pravilima i standardima koji bi trebali biti implementirani u poreske sisteme sa ciljem smanjenja sive ekonomije.
Vlahović je istakao i potrebu za jačom saradnjom zemalja Zapadnog Balkana u borbi protiv poreskih prevara i optimizaciji poreskih politika. Ove mere neophodne su kako bi se obezbedili bolji uslovi za privlačenje stranih investicija i dalji razvoj lokalnih kompanija.
S obzirom na trenutne izazove, skrenuta je pažnja i na važnost digitalizacije finansijskih i poreskih sistema. Mnoge države nastoje da pređu na digitalne platforme kako bi poboljšale efikasnost i proverljivost finansijskih transakcija. U tom kontekstu, predstavnici zemalja su razgovarali o mogućim obukama i usavršavanju kadrova koji bi trebali biti zaduženi za primenu ovih novih tehnologija.
Vlahović je takođe pomenuo kako bi poboljšanje međunarodne saradnje moglo dovesti do smanjenja administrativnih prepreka i olakšavanja poslovanja prekograničnih kompanija. Drugim rečima, ostvarivanje boljeg povezivanja među državama Zapadnog Balkana može doprineti jačanju ekonomskih odnosa i zajedničkih projekata.
Prema rečima učesnika, ključni sektor koji bi mogao doprineti rastu i stabilnosti u regionu jeste turizam, gde je evidentan oporavak i rast posle izazova uzrokovanih pandemijom. Ovim povodom, predloženo je da se unaprede infrastruktura i kvalitet usluga kako bi se povećala konkurentnost.
U zaključku, Samit u Bečićima pruža platformu za dijalog i razmenu ideja među ključnim akterima u ekonomiji, što je ključno za jačanje ekonomskih performansi i otpornosti regiona na buduće izazove. Predsednik Vlahović ističe da zajednički napori i strateška saradnja mogu doprineti obezbeđivanju stabilnog i održivog razvoja zemalja Zapadnog Balkana. Ovaj događaj je samo prvi korak ka postizanju ambicioznih ciljeva koji su postavljeni u okviru strategije ekonomskog rasta i razvoja u regionu.
