Na ostrvu Sensej na Filipinima, stvorena je jedinstvena autonomna zajednica koja kombinuje veštačku inteligenciju i istorijske ličnosti. Ovaj ambiciozni projekat započela je startap kompanija Sensej, koja je prikupila skoro tri miliona evra s ciljem da demonstrira kako veštačka inteligencija može voditi zajednicu na nepristrasan i transparentan način, bez političkih barijera koje koče savremene demokratije.
Ostrvo nije samo koncept, već test realnosti gde se tehnologija, istorija i budućnost čoveka prepliću. Upravljačko telo ovog projekta sastoji se od 17 digitalnih replika poznatih istorijskih ličnosti koje su rekonstruisane kako bi zadržale svoj filozofski, moralni i politički identitet. Replike su temeljno obučene pomoću originalnih govora, spisa i biografskih podataka kako bi imitacija bila što verodostojnija.
Na čelu ove digitalne države nalazi se Marko Aurelije kao predsednik, uz Vinstona Čerčila kao premijera. Tu su i Eleonora Ruzvelt, koja obavlja funkciju državnog sekretara, Sun Cu kao ministar odbrane, Nelson Mandela kao ministar pravde, dok su Florens Najtingejl i Ada Lavlejs ministarke zdravlja i nauke i tehnologije, redom. Konfučije je zadužen za obrazovanje.
Ostrvo Sensej funkcioniše kao otvorena platforma, gde će svako zainteresovan moći da se registruje kao „e-građanin“ i učestvuje u predlaganju i ocenjivanju zakonskih inicijativa. Predlozi koje građani podnesu biće dostupni javnosti, a o njima će glasati i AI kabinet i sami e-građani. Oni koji dobiju većinsku podršku postaće deo stalno promenljivog Ustava ostrva.
U ovom modelu digitalne demokratije postoji i mehanizam kontrole. Povelja demokratije omogućava građanima da opozovu ili revidiraju bilo koju odluku donetu od strane veštačke inteligencije, čime se zadržava konačna kontrola u rukama ljudi.
Nadalje, projekat ne obuhvata samo upravljanje. Sensej planira da širi svoju tehnologiju na turizam kroz interaktivna iskustva bazirana na digitalnim replikama lokalnih istorijskih figura. Zamislite turističku turu kroz Atinu gde vodi digitalni Sokrat ili obilazak Venecije uz priču Marka Pola. Ova strategija može revolucionizovati način na koji se doživljava istorija i uči o njoj.
Ipak, pored entuzijazma koji projekat izaziva, postavlja se i niz etičkih i pravnih pitanja. Kako regulisati upotrebu digitalnih replika poznatih ličnosti? Dilema se javlja u vezi sa granicom između omaža i zloupotrebe. U svetu gde su lažni video snimci i muzičke pesme sve prisutniji, potreba za zakonskim okvirom, koji bi zaštitio privatnost savremenika, kao i dostojanstvo preminulih javnih ličnosti, postaje sve hitnija.
Kompanija Sensej naglašava da će se pridržavati najviših standarda odgovornosti, dok zakonodavci širom sveta već rade na regulativama koje bi mogle uticati na budućnost sličnih projekata. U ovom novom svetu gde se pravila igre brzo menjaju, pitanje ostaje kako će se društva adaptirati na ove inovacije i na koji način će se održavati ravnoteža između koristi i potencijalnih rizika.
