Američki predsednik Donald Tramp započeo je svoju azijsku turneju u Maleziji, nastavivši u Japan i završivši u Južnoj Koreji, gde se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Ovaj susret je bio obeležen medijskom pažnjom i skupim poklonima, podsećajući na slične događaje u Trampovom prvom mandatu. Tramp je ocenio sastanak sa Sijem kao „fantastičan“, dok su nesuglasice u trgovini navodno rešene. Kineska strana, međutim, bila je uzdržanija u svojim izjavama.
U analizi za „Euronews Srbija“, Zorana Baković, dopisnica lista „Delo“ za Daleki istok, naglašava da sastanak u Seulu nije bio „win-win“ situacija, već pre „lose-lose“, što znači da su obe strane napustile sastanak sa osećajem gubitka. Iako je susret konačno realizovan nakon dugih pregovora i šest godina pauze, resulta nije bilo u obliku potpisanih dogovora.
U razgovoru, Baković ističe da su američki i kineski lideri postavili nekoliko ključnih tema na sto: Si je obećao nastavak izvoza retkih zemnih metala, dok je Tramp ponudio ukidanje carina. Međutim, jasno je da bilo koji od ovih dogovora može biti povučen u bilo kojem trenutku. Sve se odvija na „ivici“, naglašava ona.
Prema njenim rečima, nekada su SAD i Kina bile kompatibilne ekonomske sile, s Kinom kao dobavljačem jeftine radne snage i otvorenim prijemom stranih investicija. S druge strane, SAD su želele da izvezu deo svoje industrije. Danas su te dve zemlje u oštrom tehnološkom takmičenju koje stvara određene tenzije. Kina ne želi više da se oslanja na ekstenzivne industrije, već teži ulasku među zemlje koje proizvode savremene visoke tehnologije.
Objašnjavajući situaciju, Baković dodaje da je teško doći do konkretnih dogovora, s obzirom na to da je pravi napredak teško ostvariti. Prethodni razgovori mogu se jedino svrstati u kategoriju primirja, koje se teško može nazvati pravim mirom.
Što se tiče rata u Ukrajini, Tramp je izrazio nameru da zajedno sa Si Đinpingom radi na „brzom pronalaženju rešenja“. Baković smatra da Kina po svaku cenu želi da prekine sukob, jer trenutna situacija usporava inicijativu „Pojas i put“, važan projekat za kineski razvoj. Trampova izjava da će se nakon Ukrajine „s svom snagom“ boriti protiv kineskog rasta može uticati na Pekingov interes za mir.
Nastavlja da ukazuje na to da bi takva retorika mogla dovesti do gubitka kineskog interesa za prekid sukoba jer im je glavni prioritet rast. Na dnevnom redu sastanka nije se našao zahtev za potpunim prekidom uvoza ruske nafte, što Baković objašnjava kao realnu situaciju. Ipak, veruje da SAD i Kina imaju kanale kroz koje pokušavaju da pronađu zajednički pristup za ozbiljnije razgovore o ovoj temi.
Baković naglašava da Kina ne želi ni potpunu pobedu ni potpuni poraz Rusije, s obzirom na rizik od nestabilnosti na dugoj granici. Njihov cilj jeste kompromis, ali trenutna situacija to čini izuzetno teškim, s obzirom na podršku koju Evropa pruža Ukrajini.
Trampova turneja, prema Baković, bila je nastavak njegovog stila samopromocije. Tokom posete Kuala Lumpuru prisustvovao je potpisivanju mirovnog sporazuma između Tajlanda i Kambodže i ponovo pominjao Nobelovu nagradu, što je, kako ona ističe, „počinje da zvuči prilično smešno“. Kina je, s druge strane, naglasila da je učinila više za smirivanje sukoba, ali ključno pitanje granice ostalo je nerešeno.
U Japanu, Tramp je imao „izvanredne razgovore“ sa premijerkom Sanae Takaiči, prvim ženom na čelu japanske vlade, koja je najavila povećanje vojnih izdvajanja, obnovivši time savezništvo s SAD. U Južnoj Koreji, međutim, došlo je do manjih tenzija, posebno jer Tramp nije uspeo da uspostavi hemiju s novim predsednikom, Li Đem Jungom. Tokom posete, Kim Džong Un je ispalio krstareće rakete, pokazujući da su se vremena promenila od njihovog poslednjeg sastanka pre sedam godina.
