Prema istraživanju Postdam instituta, globalna ekonomija će do 2050. godine doživeti značajan pad prihoda od 19% zbog zagađenja životne sredine, čak i uz potpuno zaustavljanje emisije ugljen dioksida već danas. Finansijski gubici biće šest puta veći od troškova zaustavljanja efekta staklene bašte i zadržavanja temperature na nivou od dva stepena Celzijusa. Studija je bazirana na podacima prikupljenim u poslednje četiri decenije iz 1.600 regiona širom sveta. Predviđa se da će smanjenje prihoda zahvatiti skoro sve regione, pri čemu će najveći pad ekonomskog rasta biti u Južnoj Aziji i Africi.
Negativni efekti zagrevanja planete pogodiće globalnu poljoprivredu, prinose i infrastrukturu, uzrokujući značajan pad produktivnosti u različitim granama privrede. Globalni ekonomski gubici se procenjuju na oko 38 biliona dolara godišnje do polovine stoleća. Prognoze za 2100. godinu su još pesimističnije, pri čemu se očekuje da će prihodi svetske ekonomije biti umanjeni za čak 60%. Koc naglašava da će najteže posledice trpeti zemlje tropskih regiona, gde su temperature već sada ekstremno visoke.
Ako se nastavi sa zagađenjem, nerazvijene zemlje će pretrpeti veće ekonomske gubitke od razvijenih zemalja. Ova istraživanja jasno ukazuju da se emisija štetnih gasova mora obustaviti kako bi se izbegla dalja pogoršanja uslova života i ekonomski gubici.
