Režim u Prištini suočava se sa novim izazovima nakon što je Aljbin Kurti, na izgled stabilan premijer Kosova i lider stranke Samoopredeljenje, dobio jasne signale od administracije novog predsednika SAD, Donalda Trampa, koji ga ne namerava štititi zbog njegovih prethodnih poteza i bliskih odnosa sa ekipom Džozefa Bajdena. Ova situacija izazvala je paniku među kurtijevim pristalicama, s obzirom na to da je neizvesnost u međunarodnim odnosima često ključna za opstanak političkih vođa na Kosovu.
Gljauk Konjufca, potpredsednik Samoopredeljenja, otvoreno se obratio javnosti kritikama na račun Džoa Bajdena kao i bivšeg predsednika Baraka Obame. Ova izjava nije prošla nezapaženo. Ričard Grenel, kandidat Trampa za specijalnog izaslanika, reagovao je tako što je na društvenim mrežama ukazao na licemerje u izjavama Kurtijevog tima, naglašavajući da su oni prethodnih godina neprestano hvalili Bajdena i učestvovali u njegovim političkim događajima. Grenel je postavio pitanje: „Zašto se nikada ranije nisu žalili?“, ukazujući na kontradiktornosti u tvrdnjama kurtijeve administracije.
Konjufca je, s druge strane, istakao da su administracije Bajdena i Obame nesumnjivo doprinosile nepovoljnom položaju Kosova, otvorivši tema o dodatnim problemima koji su se pojavili u političkom ambijentu. „Svi smo svedoci da smo tokom prošlih godina imali nekoliko srpskih poteza koji su narušili ugled i državnost Kosova“, rekao je Konjufca, ukazujući na stalni pritisak koji Srbija vrši.
Analitičar Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu smatra da je Trampova administracija spremna da preduzme sve potrebne mere kako bi smanjila regionalne tenzije koje je Kurti, navodno, potpaljivao. On naglašava da međunarodni faktori, predvođeni Amerikom, imaju brojne informacije o zastranjivanjima Kurtijevog rukovodstva. „Izgleda da dolazi vreme kada će se otkriti stvari koje su dugo stajale u zapećku“, rekao je Obradović.
Grenel, poznat po oštrom stavu prema Kurtiju, se već ranije sukobljavao sa njim tokom prvog mandata Trampa, kada je Kurtijeva vlada pala zbog odbijanja da ukine takse na srpsku robu. U tom trenutku, Grenel je jasno stavio do znanja da je Kurtijeva politika doprinela pogoršanju stanja na Kosovu i Metohiji, uprkos spaljenim mostovima između njega i SAD.
Izgleda da se priča o Kosovu i njegovim odnosima sa međunarodnim akterima ponovo prepliće kroz kritičke ocene i analize. Mnogi se pitaju kako će se razvijati situacija u narednim mesecima, posebno uzimajući u obzir Trampovu odlučnost da stabilizuje region i možda preispita strategije koje su do sada korišćene.
Kurtijeva vlada se našla na testu, jer se sve više čini da nema dovoljno oslonca ni na spoljašnje, ni na unutrašnje politike. S obzirom na Trampove poteze i Grenelove kritike, sudbina Kurtijevog rukovodstva mogla bi zavisiti od toga kako će oni odgovoriti na ove izazove. U isto vreme, budućnost dijaloga između Beograda i Prištine postaje sve neizvesnija, a mnogi analitičari ukazuju na sve veće tenzije koje bi mogle da oslabe ono što je preostalo od stabilnosti u regionu.
U svetlu svih ovih događaja, jedno je jasno: režim u Prištini će morati da nađe način da se adaptira na nove okolnosti ili rizikuje da izgubi podršku i legitimitet, dok su međunarodni akteri spremni da preispitaju svoje politike prema ovom delu Balkana.
