Istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža sproveli su obimnu analizu podataka koja ukazuje na značajno smanjenje očekivanog životnog veka kod osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD). Ova studija, objavljena u časopisu „The British Journal of Psychiatry“, obuhvatila je više od 30 hiljada osoba dijagnostikovanih sa ADHD-om u Velikoj Britaniji, a upoređena su sa 300 hiljada osoba bez ovog poremećaja.
Rezultati istraživanja su alarmantni: očekivani životni vek muškaraca sa ADHD-om kraći je u proseku za četiri i po do devet godina, dok je kod žena razlika još izraženija, od šest i po do jedanaest godina. Ovo ukazuje na to da ADHD ne utiče samo na teškoće u svakodnevnom funkcionisanju, već ima dalekosežne posledice po zdravlje i životni vek obolelih.
Doktorka Liz O’Nions, jedna od glavnih autora studije, naglašava da je samo mali procenat odraslih sa ADHD-om dijagnostikovan, što može značiti da rezultati istraživanja obuhvataju samo deo ukupne populacije. „Veći broj dijagnostikovanih možda bi imao dodatne zdravstvene probleme u poređenju sa prosečnom osobom sa ADHD-om, zbog čega rezultati mogu precenjivati razliku u očekivanom životnom veku. Očekujemo da će biti potrebno više istraživanja na nivou zajednice kako bi se ovo potvrdilo“, kaže doktorka O’Nions.
Osobe sa ADHD-om se često suočavaju s izazovima povezanim s impulsivnošću i planiranjem, što može otežati uspeh u obrazovanju i na radnom mestu. Iako je ADHD široko priznat poremećaj, još uvek se ne postavlja dovoljno dijagnoza, što ukazuje na to da mnogi pojedinci prolivaju srž problema ne prepoznajući svoj poremećaj pravovremeno.
Profesor Džoš Stot izrazio je zabrinutost zbog ovih nalaza. On ističe da je duboko zabrinjavajuće što neki odrasli sa dijagnostikovanjem ADHD-om žive kraće nego što bi trebalo. U situacijama kada postoji podrška i pravilan tretman, osobe sa ADHD-om mogu napredovati, ali nedostatak podrške ili izloženost stresnim situacijama često imaju negativan uticaj na njihovo zdravlje i samopouzdanje.
Istraživači naglašavaju da je broj dijagnoza ADHD-a u poslednjim godinama značajno porastao, ali je i dalje mnogo manji od broja koji bi trebalo da bude. Ovo može značiti da postoji hitna potreba za većim naporima u ranom otkrivanju i pružanju potrebne podrške osobama sa ADHD-om.
Studija ističe važnost sveobuhvatnog pristupa ADHD-u koji uključuje povećanje dijagnostike, adekvatno lečenje i društvenu podršku. Sve to je ključno za poboljšanje kvaliteta života i trajanja života osoba koje žive sa ovim poremećajem. U svetlu ovih rezultata, važno je nastaviti sa istraživanjima koja će omogućiti bolje razumevanje ovog poremećaja i njegovih posledica na zdravlje pojedinaca.
Jedan od ključnih faktora u poboljšanju životnog veka osoba sa ADHD-om je pružanje dodatne socijalne podrške. To može podrazumevati i pomoć u pronalaženju posla, obrazovanju, kao i pristup različitim terapijama koje mogu pomoći u kontrolisanju simptoma ADHD-a. Svaka pojedinačna osoba ima različite potrebe i izazove, te je važno pristupiti problemu na individualan način.
Na kraju, studija prenosi jasnu poruku: potrebno je raditi na podizanju svesti o ADHD-u i njegovim posledicama, kako bi se obolelima omogućilo da žive puni i zdravi život. Graditelji zajednica, zdravstveni radnici i edukatori moraju saradivati u kreiranju okruženja koje će podržavati osobe sa ADHD-om i pružiti im potrebne resurse za uspeh.
