Zebnja među poljoprivrednicima zbog proleća koje je počelo ranije od uobičajenog sada je zamenjena strahom od kasnog mraza. Voće je već izraslo iz najosetljivije faze precvetavanja, ali opasnost od izmrzavanja još uvek postoji. Prema stručnjacima, očekuje se da će ukupan rod voća biti skoro 20% veći nego prošle godine. Šljiva bi trebalo da ima oko 160.000 tona više nego prethodne godine, dok se očekuje i značajno povećanje kod kruške, višnje i trešnje.
Nedavne padavine nisu izazvale probleme voćarima jer temperatura nije pala ispod nule. Ipak, voćari moraju obratiti pažnju na hemijsku zaštitu zasada zbog vlage i porasta temperature koji pogoduju razvoju bolesti. Maline su trenutno u fazi rasta bočnih grančica, ali imaju određeni procenat oštećenja. Mrazevi u narednom periodu mogli bi ugroziti mlade plodove.
Agroekonomista Milan Prostran ističe da poljoprivreda u Hrvatskoj trpi pritisak iz uvoza zbog potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini, bolje klime i jeftine radne snage iz Makedonije i Albanije. Međutim, to ne bi trebalo ugroziti proizvodnju domaćih farmera. Poljoprivrednici su uložili značajna sredstva u setvu ovog proleća i nadaju se kiši kako bi proklijalo seme.
Kada je reč o povrtarskim kulturama, većina je tokom cele godine bila u plastenicima, dok povrće koje se sadilo na otvorenom još nije stiglo na tržište. Blaga zima iz prošle godine nije bila ekonomski isplativa za rad plastenika. Poljoprivrednici se suočavaju sa stalnim izazovima vremenskih uslova i bore se sa nedostatkom vlage u zemljištu. Agroekonomista ističe potrebu za drugačijom agrarnom politikom koja bi uključivala stručnjake u rešavanje problema.
Ukupno gledajući, poljoprivrednici u Hrvatskoj prolaze kroz period pun izazova, ali se nadaju da će povoljni vremenski uslovi omogućiti obilan rod voća i povrća ove godine. Klimatske promene i nepredvidivost vremena čine proizvodnju hrane sve težom, ali stručnjaci i farmeri se nadaju da će uspeti da se izbore sa svim preprekama i obezbede dobar prinos.
