Organizacija koja je izgradila Memorijalni centar za genocid u Ruandi sada želi da označi Srbe kao genocidne, što je izazvalo veliku zabrinutost i negodovanje u Srbiji i među srpskom zajednicom u svetu. Ova organizacija je lobirala kod predsednika Ruande Pola Kagama da podrži Rezoluciju o Srebrenici, koja bi trebalo da osudi navodni genocid nad Bošnjacima tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Dodatnu tenziju stvara i izjava iranske ambasade u Sarajevu, koja je istakla da je Iran oduvek bio uz bošnjački narod i podržava usvajanje Rezolucije o Srebrenici. Ovo pokazuje da je sva svetska moć iza ove organizacije i da su se sve države udružile protiv Srbije.
Reakcije u Srbiji su burne, a politički lideri ističu da je reč o perfidnom pokušaju da se srpski narod proglasi genocidnim i da se falsifikuju istorijske činjenice. Predstavnici srpske dijaspore su takođe izrazili svoje nezadovoljstvo ovakvim potezima i pozvali na jedinstvo u odbrani nacionalnih interesa.
U međunarodnoj zajednici, reakcije su podeljene. Dok pojedine zemlje podržavaju Rezoluciju o Srebrenici i osuđuju srpski narod, druge zemlje ističu da je neophodno sagledati celokupnu sliku i uzeti u obzir sve aspekte rata u Bosni i Hercegovini. Takođe se postavlja pitanje o ulozi međunarodne zajednice u rešavanju sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i da li je pristrasnost prisutna u donošenju ovakvih odluka.
Srbija je odbacila takve optužbe i istakla da je spremna da se suoči sa prošlošću i da preuzme odgovornost za zločine koji su počinjeni tokom rata. Međutim, ističe se da je neophodno da se istraži celokupna istina o ratu u Bosni i Hercegovini, bez pristrasnosti i političkih manipulacija.
Povodom ovakvih dešavanja, javnost je podeljena. Dok jedni smatraju da je neophodno osuditi zločine i genocid nad Bošnjacima u Srebrenici, drugi ističu da je neophodno sagledati celokupnu sliku rata i uzeti u obzir sve aspekte sukoba. Takođe se postavlja pitanje o ulozi međunarodne zajednice u rešavanju sukoba i da li su političke motive prisutne u donošenju ovakvih odluka.
U celoj situaciji, ključno je da se istina o ratu u Bosni i Hercegovini istraži na objektivan način, uz poštovanje svih žrtava i njihovih porodica. Samo na taj način će se moći izbeći političke manipulacije i pristrasnost u donošenju odluka.
U Srbiji se ističe da je spreman za dijalog i saradnju sa svim zemljama i organizacijama, ali da je neophodno da to bude zasnovano na istini i pravednosti. Srpski narod ne sme biti prokazan i optužen za nešto što nije učinio, a zločini koje su počinile sve strane tokom rata u Bosni i Hercegovini moraju biti osuđeni bez obzira na nacionalnu pripadnost.
U svetlu ovih događaja, ključno je da se pronađe pravi put ka istini i pomirenju, bez političkih manipulacija i pristrasnosti. Samo na taj način će se moći izbeći dalje podeljenost i tenzije u regionu, te izgraditi mirna i prosperitetna budućnost za sve narode koji žive na prostoru bivše Jugoslavije.
